Godišnjica herojstva majora Tepića

Na današanji dan 29. septembra 1991. u Bjelovaru, dizanjem u vazduh vojnog skladišta, poginuo je major Milan Tepić, spasivši time svoje vojnike i nanoseći težak udarac neprijatelju, koji je okpolio kasarnu.

U julu 1991. hrvatske paravojne formacije „Zenge“ opkolile su pripadnike Jugoslovenske narodne armije, koji su se nalazili na odsluženju vojnog roka u kasarni u Bjelovaru. Komanda 5. vojne oblasti JNA u Zagrebu je poslala Posmatračku misiju tadašnje „Evropske zajednice“ kojoj, međutim, pripadnici „Zengi“ nisu dozvolili pristup u kasarnu.

Prebeg iz JNA potpukovnik Josip Tomšić, koji je u međuvremenu postao komandant hrvatske "odbrane Bjelovara", pripremio je napad na kasarnu u kojoj su se nalazili preostali vojnici, oficiri i njihovi članovi familija koji nisu prebegli na drugu stranu.

Kasarna u kojoj danima nije bilo vode i struje, napadnuta je sa 2.000 vojnika.

Pošto komanda JNA nije poslala pomoć, komandant brigade pukovnik Rajko Kovačević je naredio predaju i odlaganje oružja.

Po ulasku u kasarnu, tadašnji predsednik Kriznog štaba Bjelovara Jure Šimić je naredio da se pripadnici JNA skinu do pojasa, nakon čega je iz stroja izveo komandanta Rajka Kovačevića sa pomoćnicima, potpukovnika Miljka Vasića i kapetana prve klase Dragišu Jovanovića, koje je potom odveo 50 metara dalje i ubio iz pištolja.

Oko 200 vojnika JNA je tada zarobljeno. Tepić je međutim, odbio da se preda i sa grupom vojnika se povukao u Centralno skladiše borbenih sredstava u obližnjem selu Bedenik u kojoj je organizovao odbranu od hrvatskih formacija koje su opkolile objekat.

Ne želeći da prepusti oružje iz kasarne hrvatskim paravojnim formacijam, Tepić je svojim vojnicima naredio povlačenje na bezbednu razdaljinu od skladišta. Prema nekim izvorima, na to ih je upozorio rečima:

„Vojsko, slušajte me dobro! Ne znam koliko ćemo moći ovako još da izdržimo, ustaše će tek žestoko navaliti i nastojati da nas zaskoče. Zato su pažljivi sa vatrom i izbjegavaju da udare po skladištu, i ovo što mi imamo ovdje je za njih više nego dragocjeno. Kad dođe trenutak, kad se više ne bude moglo izdržati i kad dođe muka do oka, tražiću da se udaljite na pristojnu udaljenost od glavnog objekta. Da ne zamerate mi ako sam negde prema nekom pogriješio, ali hoću dvije stvari da uradim uz vašu pomoć. Da ustašama ne dam Bedenik, i da vi ostanete živi. Neka neko od vas sačuva moj ratni dnevnik.“

Kad su se vojnici udaljili na dovoljnoj udaljenosti, a Hrvati se već približili odredištu, minirao je skladište municije sa 170 tona eksplozivnih sredstava i digao ga u vazduh. Osim njega, poginulo je zvanično 11, a nezvanično 200 napadača na kasarnu, koji su se potom vodili kao nestali. Tako je Milan Tepić ušao u istoriju na sličan način na koji i resavski vojvoda Stevan Sinđelić, koji je 1809. digao u vazduh sebe zajedno sa turskim vojnicima.

Njegovo naređenje, međutim, nije poslušao vojnik na odsluženju redovnog vojnog roka, Stojadin Mirković, koji je iz oklopnog transportera dejstvovao po neprijatelju sve dok nije pogođen protivoklopnim projektilom.

U znak odmazde streljan je i komandir straže Ranko Stefanović.

Zbog ovog čina major Tepić je postuhmno odlikovan Ordenom narodnog heroja Jugoslavije i proglašen za narodnog heroja. Njegovo ime danas nose ulice u gradovima širom Srbije i Republike Srpske, a u njegovu čast Vojska Republike Srpske je ustanovila poseban Orden za zasluge u ratu.

Tom prilikom su stradali i on i vojnik, 19-godišnji Stojadin Mirković, koji, uprkos Tepićevoj naredbi, nije htio da se preda.

Izvor: NSPM