Olovka za promjene

Mislim da i bosanski vrapci pevaju, a hercegovački udaraju tercu da sigurno neću glasati za partije na vlasti. Sorry, Mićko, majka je tvrda srca znajući bolje od ostalih da su posledice vladanja SNSD-a jednake onim kada se zarati, a zemlju istovremeno spopadnu i skakavci, i suše, i poplave zajedno.

Još jednom da kažem: čim se nešto usmrdi, menjaj! Ne čekaj da trulež uništi i seme. I u Americi se smenjuju republikanci i demokrate, pa šta? Eno im stopa nezaposlenosti pala ispod šest odsto, iako je na čelu države demokrata,  većinu u Zastupničkom domu čine republikanci, a u Senatu demokrati.

I?! Obamini trljaju ruke jer je i spoljnotrgovinski deficit pao za 0,5 posto, a dolar raste, pa je dobar zalet za izbore za Kongres. Kod nas se kampanja meri količinom izmeta koji se zakoluta prema konkurenciji.

No, ma kakav vulgarni tempo Mićko nametnuo, ma koliko se služio  ucenama, provocirao, podmetao, vređao, zastrašivao, ponižavao, gazio i  lagao, nikada se neću složiti da njegovoj levoj ruci (desna mu je uvek  zauzeta oko tuđeg i svog džepa) skandiraju ono što su skandirali u Trebinju (“Željka, kurvo!”). Odvratno je, najblaže rečeno, a gade mi se  oni koji uz to tatrljaju o srpskoj tradiciji i porodici ovako
skandirajući jednoj ženi i majci.

To što se v.d. premijerka iliti Veda  (kod Mićka su svi samo v.d.) neće prisetiti kako je on vređao žene dok ga je ona odano i zaljubljeno gledala odobravajući mu hvalospevima, to  je već njen problem. Zovu je Dodikovica, recimo. Možda joj to odgovara,  možda se i složila da na bilbordu piše Dodik i Željka, tako da se “i”  izgubilo, pa ispade da je ona Dodik Željka. Njen problem, opet kažem, sama je to birala.

Moj problem su posledice ovih neprirodnih odnosa u dvostrukim aršinima i kontaminacija cele sredine, pa i kada Mićko predloži da se studentski dom u Palama nazove po  Karadžiću, a onda odatle ode u Holiday Inn u Sarajevo na predizborni  skup zajedno sa Vedom. Valjda Mićko u po’ Sarajeva treba da objasni kako ima rešenje za otcepljenje, državu za Hrvate i kazačok za sve ostalo.

One 1992. potencijalni davalac imena studentskom domu odatle je otišao na Pale, a 2014. predlagač imena sa Pala direktno u Holiday Inn.  Simbolika, valjda. Simbolika je i u tome što je Holiday Inn u rasulu. Jednako kao i SNSD vlast kad ponestane para. Shvatio je i on da će mu Manjača na kraju biti odredište, jer reče: “Komunisti su u bivšoj Jugoslaviji raseljavali Manjaču, dok je SNSD ponovo naseljava, tako što gradi infrastrukturu i  stvara uslove za normalan život ljudi, čineći tako Manjaču jakim  uporištem SNSD-a.”

Ako mu je Manjača umesto Banje Luke ili Trebinja  postala uporište, vreme je da ode. Na Manjaču ili u opoziciju. Smenjuje  se to sve. Ili sve se vraća, samo narod plaća. Sve što je ranije ismejavao kod SDS-a, sad mu služi za samohvalu. “Ne. Ja ne volim da glumim. Ja glumim za lovu”, reče dvorski umetnik i time objasni svu filozofiju svog (o našem trošku) mecene. Sve za lovu,  lovu ni za šta, pa i štićenik uz mecenu.

U Italiji je fašizam stvarno pao tek onda kad ljudi nisu imali ni  šta, ni čime da kupe. Poslednju rupu na kaišu zvali su “foro Mussolini”, što je bio pompezni i kičasti forum (i forum i foro na italijanskom  znače rupa), koji je Musolini dao da se izgradi. Biće da će Andrićgrad  biti “foro Dodik”, posebno kad se za pomenuti studentski dom nije dala  ni jedna jedina marka iz budžeta, ali za dvorskog umetnika poskidasmo i  gaće.

Čaušesku je 1985. uveo “naučnu dijetu”, jer je procenio da narod suviše jede, a 1989, pre svog pada, na državnoj televiziji prikazivan je u trgovinama prepunim hrane kako veliča “visok životni standard”, koji je on lično omogućio svom narodu. Zvuči poznato, zar ne?

Autoritarizam,  narcizam i demagogija zapravo su uvek sprečavali ili drastično  usporavali ekonomski i društveni razvoj od Staljina, Gadafija, Sadama,  Mubaraka, Marijama, Hitlera, Pola Pota, Markosa, Sesesekoa, Idi Amina,  Govona, Salasara, Stresnera, Batiste, Divalijea, Nijazova... sve do nama bliskog Miloševića.

Gledajući šta se sve dešavalo, naravoučenije je:  “Bolje menjaj sam, nego da ti drugi menjaju”, bar je manje žrtava, čini  se. Nije slučajno da pod diktaturama, koje su promovisale nove poretke  vrednosti i poštenja, korupcija postaje umeće vladanja.

Da dodamo samo  da se i Jugoslavija počela raspadati sa bonovima, ali i zbog  etnokorupcije, odnosno favorizovanja ljudi na osnovu etničke pripadnosti za poslove gde nacija ne bi smela da bude važna. Tada smo dobili male  diktatore i usavršenu etnokorupciju i kleptokratiju, koje su bujale na  plodnom tlu narodne učmalosti, podaništva ili straha.

A sve je tako  jednostavno. U onoj kabini si sam(a) sa olovkom i možeš da biraš makar sa onih čaršava papira. Pa i ako nemaš hrabrosti ili pameti da do  sledećih izbora pripitaš one koje si birao šta su uradili, ako ne bi da  se javno zameraš bilo kome, uvek ti ostaje olovka za promene. Olovka i dalje piše srcem, mozak je tu da pamti i poredi.