Krenuo Rolan Garos

U belom sportu ne postoji podloga koja iziskuje više snage, odlučnosti, upornosti i izdržljivosti od šljakaste. A upravo ona očekuje svetsku tenisku elitu od 25. maja do 8. juna u Parizu gde se opet postavlja isto pitanje: Može li neko da prekine Nadalovu dominaciju i da li je taj neko baš Đoković?!

Svako ko je ikad uzeo teniski reket u ruke i istrčao na teren prekriven rastresitom podlogom koja bele patike boji u cigla-crveno, dobro zna koliko je naporno kretati se po zemljanoj podlozi. Dobro zna i koliko je teško osvojiti poen i kada naspram vas stoji puki neprofesionalac. A kada jedan naspram drugog stanu najbolji igrači sveta i krenu da „praše“ (crveno, naravno), spektakl je zagarantovan.

Ovog proleća tenis je, po tradiciji, hodio po šljaci Monte Karla, Madrida, Barselone, Diseldorfa, Strazbura i Rima, a taj „evropski“ hod se završava na Rolan Garosu, jedinom grend slemu koji se igra na šljaci.

Carstvu Rafe Nadala, koje je, čini se, spremno za kapitulaciju. Istina, i prethodnih godina „svirali smo istu pesmu“, ali momčina iz Manakora nam nije dala za pravo. Ali možda baš ovoga puta mislimo da je sve spremno za veliki pad.

Pre toga, do finala je potrebno ostvariti čak šest trijumfa, tako da je možda i preuranjeno pisati o istome.

Ali značaj ovog RG-a nadilazi prethodne, jer bi se prvi put dogodilo da Nadal potpuno zdrav izgubi u Parizu, a da pritom preda parisku krunu, ujedno i ATP tron, jedinom teniseru kojem na megdane izlazi sa saznanjem da nije favorit. Znate dobro na koga mislimo…

Finale Rima dalo je kvalitetnu sliku o tome šta je Novaku potrebno ne bi li savladao matadora sa Majorke na njegovoj omiljenoj podlozi i omiljenom mu turniru, tačnije grend slemu. Toliko „pljuvani“ Boris Beker je, po svemu sudeći, već uspeo da ispravi određene nedostake u igri svog štićenika, a tu pre svega mislimo na forhend i voleje. Iako Novak u Večnom gradu nije pirkazao vrhunsku igru, imponovala je njegova ubitačnost kada je potpuno fokusiran na meč. To je bilo lako primetno i u finalu gde je dominirao nad Rafom upravo zahvaljujući ovim novim kvalitetima u igri, pre svih ravnim, oštro sečenim forhendom, kao i čvrstoj igri na mreži koju se nije libio da upotrebi.

Ali ne smemo da se zavaravamo da je Novak u vrhunskoj formi, što uostalom pokazuju i mečevi koje je odigrao u Večnom gradu, od kojih je čak četiri, protiv Kolšrajbera, Ferera, Raonića i Nadala rešio u tri seta.

Prošlogodišnje polufinale Rolan Garosa između trenutno dva najbolja tenisera sveta iznedrilo je jedan od najboljih i najuzbudljivijih mečeva u skoroj istoriji ovog takmičenja koji je završen Nadalovom pobedom nakon čak četiri sata i 37 minuta borbe rezultatom 6:4, 3:6, 6:1, 7:6 (3) 9:7. Naravno, brzo se pokazalo da je to bilo finale pre finala pošto je Rafa u borbi za pehar u tri seta ponizio kolegu iz španske reprezentacije, Davida Ferera.

Ovoga puta Nole na Rolan Garos stiže s oreolom nepobedivosti (ako se izuzme Mone Karlo gde je bio povređen), čega su dobro svesni svi oponenti. Jasno je da, ukoliko bude na najvišem nivou, može da prigrli prestižni pehar. Ali Rafa Nadal je veliki šampion koji se nikada, ali baš nikada ne predaje. Istina, jedini teniser koga se plaši, što se dobro vidi po njegovom stavu, ponašanju je Nole. A našem asu preostaje da d� sve od sebe i prihvati ulogu favorita koju mu je Nadal nehotice i duboko u sebi zapravo i dao.

Zasad nije otkriveno kako su pripremljeni tereni, to jest da li će ponovo biti kao stvoreni za Rafu (spori sa niskim odskokom loptica) ili će se organizatori potruditi da takmičenje učine nešto zanimljivijim i prilagode ga većem broju asova i samim tim stvore zdraviji sportski ambijent.

BEZ „OČIJU“

Rolan Garos je jedini od četiri grend slema koji ne koristi „hok-aj“ tehnologiju pomoću koje se kompjuterski ocenjuje pozicija loptice na terenu s milimetarskom preciznošću. Razlog za to je jednostoavan, a to je šljakasta podloga na kojoj je lako po tragovima odrediti gde je loptica udarila.

SUZAN I MUSKETARI

Za pobednike na Rolan Garosu u pariskim juvelirnicama izrađuje se pet trofeja. Šampionki u singlu u ruke ide „Coupe Suzanne-Lenglen“ (Kup Suzan Leglan), a šampionu „Coupe des Mousquetaires “ (Kup musketara). Za ženski dubla tu je „Coupe Simone-Mathieu“(Kup Simon Matje), za muški „Coupe Jacques-Brugnon“ (Kup Žak Brunjon) i za miks „Coupe Marcel-Bernard“ (Kup Marsel Bernar).

Osim Noleta i Rafe, malo je kandidata za najviši plasman. Možda je malo preuranjeno, ali treba obratiti pažnju na sve boljeg Japanca Keja Nišikorija. Izdanak čuvene tensike škole sa Floride Nika Bolitjerija ušao je nedavno u TOP 10 na ATP listi prikazavši fantastične partije i mogućnosti. Ipak, ima jednu ozbiljnu manu, a to je konsistucija, tačnije sklonost ka povredama.

Vratio se i Endi Mari koji se polako adaptira na „post-Lendl eru“. Škot je u Rimu pokazao da se vraća na stare staze, to jest svojoj staroj igri, a to je paklena defanziva, a u napadu – kako se poklopi. I malo mu je falilo da iznenadi Rafu, koji je ipak uspeo da zadrži atake i da čistom fizičkom snagom slavi. To mu, međutim nije prošlo protiv Đokovića u finalu… Fantastični Stanislas Vavrinka je već dugo u slaboj formi, Federer je dobio još jedan par blizanaca (svaka čast!), David Ferer je i dalje pretnja, ali slaba…

Osim Noleta, na krunu Rolan Garosa atakuju još dva Beograđanina, dubl majstori koji su se ponovo udružili početkom ove sezone – Nenad Zimonjić i Danijel Nestor. I oni iz Rima dolaze okrunjeni tako da će i ovoga puta predstavljati najveću pretnju neprikosnovenoj braći Brajan.

U ženskom delu žreba sve je manje-više jasno, pošto je aktuelna šampionka Serena Vilijams protrčala kroz Rim. Ukoliko bude zadržala taj nivo, niko joj neće moći ništa. Jednostavno, sve zavisi od nje, te ćemo se okrenuti ka našim divama.

Jelena i Ana su u Večnom gradu ponovo dokazale da su sazrele i kao osobe i kao igračice i da su, samim tim, ponovo spremne za velika dela. I jednoj i drugoj Beograđanki tako malo nedostaje da ponovo dohvate vrh da je to gotovo frustrirajuće. Ali zasijaće JJ i AI ponovo, budite uvereni, ako ne u Gradu svetlosti, a onda nešto kasnije. Verovatno i najzaslužnji za ovakav povratak naših teniskih dama su njihovi stručni štabovi. Naime, i Jelena i Ana su se od prošle godine okrenule ka „domaćim snagama“ ostavivši strance van najbližeg kruga. I odmah se videlo da deluju rasterećenije i zadovoljnije što je i rezultiralo sve kvalitetniji partijama. Očigledno je da im (predominanto) zapadnjački mentalitet baš i ne odgovara u potpunosti, ali su to shvatile na teži način. Bilo kako bilo, teško da će stići do samog vrha, ali bi mogle daleko da doguraju, u zavisnosti pre svega od žreba.

A oni naši sunarodnici koji ne navijaju za Novaka Đokovića, a nemali ih je broj, možda bi ovoga puta trebalo da „promene ćurak“ jer što više novca on zaradi u Parizu, više će dobiti ugroženi od poplava u Srbiji i BiH. Ako im ne treba sportski i nacionalni, evo im jedan ljudski, humani razlog da stanu uz najboljeg sportistu koga smo ikada izrodili. Da makar jednom budemo zajedno i u zlu, ali i u dobru…