Дилеме послије одлуке Уставног суда БиХ о изборној пријави СДС

Предсједница Уставног суда БиХ је 27. јуна ове године донијела одлуку о привременој мјери, број АП-2540/24, којом Уставни суд БиХ налаже Централној изборној комисији БиХ (ЦИК БиХ) да одобри пријаву и овјери учешће Српске демократске странке (СДС) на локалним изборима 2024. године у БиХ, уз гарантовање свих пратећих права до доношења одлуке о апелацији, коју је СДС изјавила против недавне одлуке ЦИК БиХ којом је одбијена пријава СДС за учешће на овогодишњим локалним изборима у БиХ.

Република Српска 29.06.2024 | 13:18

Пише: Др Милан Благојевић

Како су пренијели домаћи медији, убрзо потом ЦИК БиХ је, извршавајући наведену одлуку Уставног суда БиХ, прихватила и овјерила пријаву СДС за учешће на локалним изборима.

Ова одлука Уставног суда БиХ, каквој нема преседана у његовој досадашњој јудикатури, отвара више дилема од којих су нарочито занимљиве двије.

Имајући у виду да је одлука с почетка овог текста ипак само привремена мјера, најприје се поставља питање каква ће бити одлука тог суда о меритуму, тј. о апелацији СДС против одлуке ЦИК БиХ којом је одбијена пријава те политичке странке на локалне изборе и, ништа мање важно, када ће ту одлуку донијети Уставни суд.

Издавши привремену мјеру Уставни суд БиХ је у тој одлуци нагласио (стр. 7. одлуке) да предметна апелација СДС "покреће озбиљна правна питања", коју тврдњу је одмах затим суд правилно образложио рекавши да "с обзиром на значајну улогу политичких странака у осигуравању плурализма и правилног функционисања демократије, свака мјера предузета против њих утиче и на слободу удруживања и, према томе, на демократију у дотичној држави".

Све управо цитирано је, по мени, у потпуности правно основано и то кажем не зато што се овај пут ради о СДС, већ зато што је то политичка и уставна вриједност у односу на сваку политичку странку.

Од тога је, казано у најкраћем, дозвољен изузетак само према оној политичкој странци чији су политички програм и практична дјелатност такви да су усмјерени против уставног уређења дотичне државе или иду за тим да насилним путем освоје власт.

Само под неким од тих услова држава, оличена у надлежном суду или органу за провођење избора, може предузети одговарајуће мјере и доносити одлуке којима се забрањује даљи рад таквих политичких странака, као и одлуке којима им се забрањује пријава и учешће на изборима.

Све изван тога представља неуставно негирање уставне слободе политичког удруживања и дјеловања, које свој ратио и кулминацију има управо у уставном праву на пријављивање и учествовање на изборима у држави, за све нивое власти.

Другим ријечима, неуставно је поступање ако се у држави донесе закон (или подзаконски пропис) којим се иде за тим да се некој странци онемогући учешће на изборима тиме што се осмисли такав услов за који се унапријед зна да га она у датом тренутку не може испунити, иако та странка својом организацијом, политичком идеологијом и програмом, као и практичним дјеловањем, није опасност за државу и њен правни поредак.

Такво понашање државе неодољиво подсјећа на ситуацију у којој се једном од бораца у боксерском рингу свежу руке, а затим се од њега тражи да тако везан боксује против другог борца чије руке су слободне.

Е управо то је учињено одлуком ЦИК БиХ којом је неуставно и незаконито одбијена пријава СДС за учешће на локалним изборима, иако ни Устав БиХ, ни Изборни закон БиХ, а ни било који други закон, не забрањују политичкој странци да законску обавезу отварања рачуна за финансирање изборне кампање испуни и тако што ће отворити комисиони рачун, како је у конкретном случају и поступила СДС.

Зато, имајући у виду сву наведену аргументацију, готово сам сигуран да ће Уставни суд БиХ у овом предмету усвојити апелацију СДС и у њеном меритуму.

Међутим, веома је важно да то Уставни суд учини у најскорије вријеме, тачније речено најкасније до краја јула ове године. Зашто то кажем?

Па зато што се локални избори одржавању 6. октобра ове године, а ЦИК БиХ је дужна да најкасније 2. августа ове године коначно овјери листе кандидата свих политичких странака. 

Управо зато одлука у меритуму Уставног суда БиХ имаће смисла само ако буде донесена прије тог датума, а никако послије тога.

Само тако правовремена мериторна одлука Уставног суда може унијети правни ред у иначе неред који сада имамо, и отклонити све дилеме. Када то кажем, имам у виду да ће, морам поновити, таквом одлуком готово сигурно бити усвојена апелација СДС, и то не због тога што је ријеч о СДС, већ зато што је једино принципијелно да држава нема право да спутава слободу политичког удруживања и дјеловања ниједној политичкој странци ако та странка, а таква је СДС, својом политичком идеологијом, програмом, организацијом нити практичним активностима није усмјерена против правног уређења и поретка БиХ, а уз све то има комисиони рачун преко којег искључиво она за себе, и ни за ког другог јер је то суштина сваког комисионог уговора, легално, у границама закона, обавља своје финансијско пословање.

С обзиром на све претходно речено, ја на основу претходне аргументације отклањам, барем себи, и другу од двије дилеме с почетка овог текста.

Она је у вези са чињеницом да је ЦИК прихватио пријаву СДС за предстојеће локалне изборе, али под именом "СДС Воља народа".

Оваква одлука је у најмању руку чудна, ако се има у виду да Изборни закон БиХ у члану 4.3. прописује да: "Политичка странка мора поднијети пријаву за овјеру под истим називом под којим се регистровала код надлежног органа". 

Будући да је СДС само под тим називом, без икаквих додатака, регистрована код надлежног органа, заиста чуди како је ЦИК прихватио пријаву "СДС Воља народа" ако партија под тим називом правно, а и стварно, не постоји и уколико под тим називом није регистрована код надлежног органа.

Имајући то у виду, као и разумно очекивање да ће Уставни суд БиХ усвојити у меритуму предметну апелацију СДС, по мени би једино правилно било да СДС након недавне привремене мјере Уставног суда БиХ, до 8. јула ове године, до када траје рок за подношење кандидатских листа, само под тим својим називом, дакле као СДС, поднесе своје листе кандидата за предстојеће локалне изборе у БиХ, а не под називом "СДС Воља народа".

Додуше, чуо сам да је код надлежног суда регистрована и "СДС Воља народа". Ако је то истина, ја и даље сматрам да је једино исправно да се, послије издавања привремене мјере Уставног суда БиХ, на предстојеће локалне изборе са кандидатским листама пријави искључиво СДС. По мени, само то ће бити на добро те странке, јер ће једино такво пријављивање спријечити даље цијепање странке и њен нестанак.

Др Милан Благојевић