Srpska crkva njujorški odgovor Mikelanđelu

Neko bi pomislio da su freske u srpskoj pravoslavnoj Crkvi svetog Stefana u državi Njujork naslikane pre više vekova.

Republika Srpska 02.05.2013 | 14:00 Neko bi pomislio da su freske u srpskoj pravoslavnoj Crkvi svetog Stefana u državi Njujork naslikane pre više vekova. Ipak, farba na zidovima se još nije osušila.Za ovo veličanstveno umetničko delo zaslužan je sveštenik Teodor Jurević koji je na freskama radio duže od šest godina. Ovaj čovek je freskama u vizantijskom stilu ispunio svaki kvadratni centimetrar unutrašnjih zidova i tavanice i to tako uspešno, da je britanski Daily Mail ovu crkvu nazvao “njujorškom Sikstinskom kapelom”. “Bio sam zainteresovan za ikone još od detinjstva. Slikao sam svece na papirima i zidovima”, kaže on. Freskopisanjem se bavi 40 godina. “To je lepo”, kaže ovaj 63-godišnji čovek sa dugom sedom brdom. “Dođete odmorni, vidite gde ste pogrešili i to ispravite”. Radovi na Crkvi svetog Stefana u Lakavoni su zahvaljujući njegovom trudu završeni tačno pred Vaskrs koji pravoslavni vernici proslavljaju 5. maja. Protojerej Rastko Trbuhović koji je ovde već 28 godina, kaže da su poglavari odavno pričali o ovakvoj mogućnosti, ali da su tek pre nekoliko godina prikupili 160.000 dolara za poduhvat. Jedan od Jurevićevih mentora, monah Otac Kiprijan Pizov i sam je ’60-tih radio u crkvi u Lakavoni. “Mi ne obožavamo ikone, mi ih poštujemo”, objašnjava Trbuhović. “Koristimo ih kako bismo komunicirali sa oslikanom osobom. To nam pomaže da je vidimo. On u freskopisu prati kanonsku šemu ustanovljenu još u Srednjem veku. Prikazi iz Hristovog života predstavljeni su na tavanici, dok su svetitelji na zidovima. “Na početku je to bio izraz kreativnosti. Morate o svemu da razmišljate, o kompoziciji. Ne bih rekao da je to stresno, ali je iscrpljujuće. Sve mora da se uklopi”, kaže Jurević. Ikone i ne treba da izgledaju realistično, piše Daily Mail, budući da nose simboliku. Iako umetnici, uglavnom iz skromnosti, ne potpisuju svoje radove, čako ih je razlikovati. Jurevićevi sveci imaju svetlo oko očiju, što znači da je Sveti Duh u njima, a svetlost koja ih okružuje, predstavlja božansku milost. Devica Marija uvek je u plavoj haljini sa crvenim ogrtačem, dok je Hristos u crvenoj haljini ogrnut plavim. “Crvena je znak njegove božanske prirode, a plava čovečanske. On je sebe ogrnuo u čovečnost. Marija je sebe ogrnula u Božanstvo”, objašnjava Trbuhović. “To nije kao Rembrant. Ovo nije s ovog sveta”, kaže Otac Leonijet Čarlankov, monah u Manastiru Svete Trojice u centralnom Njujorku. “One treba da vas prenesu u drugu dimenziju – u Raj”.