Jeremić: Pomirenje uz istinu i poštovanje žrtava

Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić otvorio je danas u sedištu UN javnu debatu o radu medjunarodnih krivičnih sudova i ocenio da je "suštinsko pitanje kako medjunarodno krivično pravosudje može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima".

Republika Srpska 10.04.2013 | 20:00 Predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić otvorio je danas u sedištu UN javnu debatu o radu medjunarodnih krivičnih sudova i ocenio da je "suštinsko pitanje kako medjunarodno krivično pravosudje može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima". Ovo je prva takva debata, dve decenije od uspostavljanja ad hok Tribunala i 11 godina od stupanja na snagu Rimskog statuta o uspostavljanju Medjunarodnih krivičnih sudova (MKS), naveo je on. Broj i raznolikost zemalja učesnica današnje debate pokazuje koliki interes vlada za ovu temu, kao i njen veliki značaj za medjunarodnu zajednicu, a kako je rekao, pitanje je izuzetno osetljivo i zbog toga što debate o medjunarodnom krivičnom pravosudju često uključuju stavove o delikatnim stvarima poput suvereniteta ili nepristrasnosti. "Duboko verujem da u Generalnoj skupštini ne treba da bude zabranjenih tema, jer gde bi inače mogle da se sastanu članice UN, kao ravnopravne, da razmene stanovišta, da iskreno i otvoreno i uključujući dalekožna pitanja", rekao je Jeremić. Medjunarodno krivično pravosudje ima iza sebe višegodišnji rad i bogato iskustvo koje treba da se proceni, a iz istorijskih arhiva mogu se izvući brojne pouke i videti najbolja praksa koja se može primeniti u budućnosti. Pitanja o kojima će se razgovarati su i diskrecija tužilaštva, pravni kriterijumi prema kojima se donose presude i proces biranja sudskih zvaničnika i osoblja kao i pitanje prvenstva jurisdikcije i kako se ona razvijala, najavio je Jeremić i dodao da će biti reči i tome kako izbalansirati donošenje presuda, sprečavanja nekažnjivosti i poštovanja prava kako žrtava tako i optuženih. "Suštinsko pitanje je kako medjunarodno krivično pravosudje može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima", kaže Jeremić. Prema njegovim rečima, treba jačati napore da se postigne pravda i pomirenje čiji je cilj da se stavi tačka na neprijateljstva i razbije začarani krug mržnje. Za pomirenje je potrebno da svaka strana prihvati svoj deo odgovornosti. Medjunarodno krivično pravosudje može se lako posmatrati kao instrument za traženje povraćaja teritorija ili kao pokušaj da se pripiše kolektivna krivica, ali takav ishod bi, kako je rekao, naškodio naporima da se ojača vladavina prava jer "nijedna pravna tradicija ne priznaje krivicu ili nevinost čitavog naroda", rekao je on. "Do pomirenja će doći kad sve strane u konfliktu budu spremne da kažu istinu jedni drugima. Poštovanje svih žrtava je u središtu ovog poduhvata i to je razlog zbog kojeg je od ključnog značaja da se obezbedi da se zločini ne poriču niti bizarno slave kao nacionalne pobede", kaže Jeremić. "Pomirenje je u svojoj suštini povezano sa budućnošću, sa time da se obezbedi da ne dozvolimo tragedijama iz prošlosti da ograniče našu sposobnost da dopremo jedni do drugih i radimo zajedno za bolju budućnost", istakao je. Jeremić je izrazio nadu da će današnja rasprava biti o budućnosti i ne samo o tome kakvo je medjunarodno krivično pravosudje danas, već i šta bi ono moglo da postane. Zbog toga, kako je rekao, treba poboljšati efikasnost tribunala i pružiti mu otvorenu pomoć u radu imajući na umu eventualne opasnosti u slučaju odusustva tribunala. Jeremić je podsetio da je još Aristotel napisao da je čovek u svom najboljem izdanju najplementija od svih životinja, a da je bez zakona i pravde, on najgori. "Trudimo se da izgradimo svet u kojem nijedan čovek i nijedan narod neće biti lišeni oplemenjujuće vladavine prava i pravde u kojoj će dominirati istina i pomirenje", poručio je Jeremić.