IRB preuzima rizik izvoznika, a svoje dugove nije naplatila

Domaći izvoznici ubuduće će imati dodatnu zaštitu od neplaćanja robe i usluga koje prodaju inostranim kupcima. Nova pravila predviđaju da najveći dio finansijskog rizika preuzme Investiciono-razvojna banka Republike Srpske.

Investiciono-razvojna banka Republike Srpske pokrivaće do 90 odsto osiguranih potraživanja domaćih izvoznika ukoliko strani kupci ne izmire svoje obaveze. Standardni limit osiguranja iznosiće 400 hiljada evra, a u posebnim slučajevima do 700 hiljada evra po kupcu.

Privrednik Saša Trivić pozdavlja novu mjeru. 

„Mjera je dobra ukoliko ne dođe do zloupotrebe u smislu da neko loše radi u odnosu na ono kako je predviđeno, a znamo da znamo često griješiti. Generalno je dobro kao vid podrške za izvoznike, zato što vi kad rastete i kad povećava se izvoz, vi gubite kapital koji trebate imati u obrtnim sredstvima i onda ukoliko vam kupac ne plati vi ste ugroženi. Tako da je ovo jedna dobra mjera pomoći privredi u slučaju izvoza“, kaže Trivić. 

Zaštita se aktivira u slučaju nesolventnosti kupca ili kašnjenja u plaćanju dužeg od 60 dana nakon ugovorenog roka.

Nakon isplate štete, pravo na naplatu duga prelazi na IRB. Podrška izvoznicima je poželjna, ali postoji jedan problem, upozorava ekonomista Zoran Pavlović. 

„A to je, kako će IRB, koji bi trebalo da obavlja taj posao, da se izbori sa neisplaćenim potraživanjima iz inostranstva, kad nismo u stanju da naplatimo potraživanja u zemlji, pa smo ih prodali advokatskoj kancelariji koja se time čak ne smije ni baviti“, objašnjava Pavlović. 

Garantovati naplatu iz inostranstva je vrlo težak i složen posao, objašnjava Pavlović i postavlja pitanje imamo li stručne ljude koji će se time baviti. 

„Postoje metodi za sve, ali to neko mora da zna da radi, ali ne znam ko, imenom i prezimenom. Doneti propis koji je podrška privredi je odlično, ali moramo znati da li je problem naplate vezan za doaćeg partnera, za stranog partnera. To je vrlo složena operacija“, kaže Pavlović. 

Tako će IRB, osim preuzimanja rizika, morati da preuzme i posao naplate dugova od stranih kompanija. A koliko je to složen zadatak, pokazuje i činjenica da ni naplata domaćih potraživanja nije uvijek bila uspješna. 

(BN)