ERS će kupovati skupu struju, hoće li skočiti računi za struju?

Noćas je Termoelektrana Ugljevik ponovo isključena sa mreže zbog nedostatka uglja, što nije nikakvo iznenađenje niti viša sila, već direktna posljedica i kulminacija višegodišnjih strukturnih, finansijskih i upravljačkih problema u ovom preduzeću.

S obzirom na to da RiTE Ugljevik proizvodi oko trećinu ukupne električne energije u Republici Srpskoj, svaka obustava rada predstavlja direktan udar na energetsku stabilnost i stvara ogromne gubitke u sistemu Mješovitog holdinga „Elektroprivreda Republike Srpske” (ERS).

Iscrpljena ležišta, loš ugalj i sporni ugovori

Sistematsko urušavanje poslovanja RiTE Ugljevik traje godinama, a ključni uzroci leže u nekoliko povezanih faktora.

Površinski kop „Bogutovo Selo” je praktično iscrpljen, dok otvaranje novog kopa „Ugljevik Istok 2” kasni. Mehanizacija na kopu je zastarjela i godinama nedovoljno održavana, pa loši vremenski uslovi redovno zaustavljaju rad.

Ugalj koji se trenutno iskopava lošijeg je kvaliteta, sa većim procentom vlage i pepela te manjom toplotnom moći, što zahtijeva veću potrošnju po proizvedenom megavat-satu i dodatno haba kotlovska postrojenja.

Situaciju dodatno komplikuje podatak da je koncesija za eksploataciju uglja na ležištu „Ugljevik Istok 2” godinama bila vezana za privatnu kompaniju „Comsar Energy” u vlasništvu ruskog biznismena Rašida Serdarova, čime je javno preduzeće ostalo bez direktnog pristupa najkvalitetnijim ležištima u svojoj neposrednoj blizini.

Sindikat upozorava: Zastoj u eksproprijaciji i skupa uvozna struja

Nove detalje o uzrocima i uslovima trenutnog zastoja iznio je Slaviša Čuturić, predsjednik Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik, predočivši ključne operativne činjenice koje preciziraju razmjere krize:

„Razlog isključenja nisu samo opšti tehnički problemi ili raniji sporazumi, već direktno zastoj u eksproprijaciji i neriješeni imovinsko-pravni odnosi na lokaciji Istok 2. Osnovni uslov da se termoelektrana uopšte vrati na mrežu jeste da na depou obezbijedimo zalihe uglja za najmanje 15 do 20 dana neprekidnog rada.

Razmjera finansijskog rizika je jasna ako se zna da RiTE Ugljevik isporučuje električnu energiju matičnom preduzeću po cijeni od 75 evra po megavat-satu, dok uvoz na tržištu u špicevima dostiže i do 1.000 evra po megavat-satu. Ispred nas je i jasan operativni rok – kapitalni remont je planiran za kraj juna naredne godine, što znači da u tom okviru moramo riješiti imovinsko-pravne odnose i novčani tok kako bi postrojenje premostilo zimski period.”

Pored imovinsko-pravnih i operativnih blokada, preduzeće opterećuju i ogromne finansijske obaveze po osnovu pravosnažne presude u arbitražnom sporu sa slovenačkom kompanijom ELES zbog predratnih ulaganja u izgradnju TE.

RiTE Ugljevik je obavezan na isplatu višemilionskih odšteta, kao i na isporuku trećine ukupno proizvedene električne energije Sloveniji pod definisanim uslovima, što drastično smanjuje raspoložive količine struje za domaće tržište i slobodnu prodaju.

Dodatno, iako je izgrađeno sistematsko postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u vrijednosti od oko 80 miliona evra, njegovo funkcionisanje zahtijeva visoke operativne troškove i stalna tehnička prilagođavanja promjenjivom kvalitetu uglja.

Finansijski slom: Na svakih sto maraka prihoda trošili 117 KM

Zvanični finansijski rezultati za 2025. godinu, objavljeni na Banjalučkoj berzi početkom marta 2026. godine, dodatno ogoljuju dubinu finansijskog kolapsa.

Zavisno preduzeće RiTE Ugljevik završilo je godinu sa neto gubitkom od 27,8 miliona KM.

Analiza poslovanja pokazuje da su rashodi, koji su premašili 194 miliona KM, u potpunosti pojeli ukupne prihode od 165,7 miliona KM, pa je preduzeće praktično na svakih 100 KM prihoda trošilo približno 117 KM.

U obrazloženju dostavljenom uz izvještaj, v.d. direktora Žarko Novaković navodi da su ključni razlozi za negativan bilans manji poslovni prihodi od planiranih, uzrokovani padom obima proizvodnje struje, nižom jediničnom cijenom isporučene energije i smanjenom prodajom komercijalnog uglja trećim licima.

Iako uprava ukazuje na imovinsku bazu od 812 miliona KM i pozitivan neto tok gotovine od 13,4 miliona KM uz realizovane investicije, podatak da preduzeće pravi ogroman gubitak na svakoj zarađenoj marci jasno potvrđuje da je postojeći model poslovanja neodrživ.

(BUKA) Foto: BN