Zašto evropske zemlje povlače tone zlata kući?

Holandija je premestila oko 86 tona zlata iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade u London, a kao razlog navela je rastuću geopolitičku nestabilnost i potrebu da joj rezerve budu brzo dostupne u slučaju krize.

Potez holandske centralne banke otvorio je pitanje da li se vodeće finansijske institucije pripremaju za novi veliki ekonomski ili finansijski potres.

Za sada, međutim, nema pokazatelja da Holandija očekuje konkretnu krizu.

Reč je, kako se ocenjuje, o povećanom oprezu u vreme trgovinskih tenzija, ratova i globalne neizvesnosti.

Holandsko zlato sada je u trezorima Banke Engleske

Od približno 313 tona holandskog zlata koje se nalazilo u SAD i Kanadi, oko 86 tona premešteno je u London između marta i avgusta ove godine.

Zlato je sada smešteno u trezorima Banke Engleske.

„Očekujemo da nikada nećemo morati da ga koristimo, ali moramo da povećamo svoju otpornost i spremnost“, izjavio je guverner holandske centralne banke Olaf Sleijpen.

London je izabran zbog toga što predstavlja jedno od najvećih svetskih središta za trgovinu zlatom.

Ukoliko bi centralna banka u kriznim okolnostima morala brzo da proda ili kupi zlato, lokacija u Londonu omogućava joj jednostavniji pristup tržištu.

Da li ovaj potez najavljuje novu krizu
Premeštanje zlata ponovo je pokrenulo spekulacije da centralne banke očekuju ozbiljan potres na svetskim tržištima.

Ipak, stručnjaci ne smatraju da je odluka Holandije dokaz da neposredno preti finansijski slom.

Centralne banke i ranije su menjale mesta na kojima čuvaju rezerve u zavisnosti od geopolitičkih okolnosti, dostupnosti tržišta, bezbednosti i troškova.

Analitičari Goldman Sachsa Lina Tomas i Dan Strajven podsetili su da su pojedine evropske centralne banke tokom Hladnog rata deo zlatnih rezervi premestile u Njujork.

Džozef Kavatoni, viši tržišni strateg Svetskog saveta za zlato, rekao je za BBC da ratovi i trgovinske tenzije utiču na takve odluke, ali da nisu jedini niti najvažniji faktor.

Centralne banke razmatraju i inflaciju, kamatne stope, bezbednost skladišta i mogućnost da zlatom brzo trguju.

„Nemam utisak da nam preti neka propast, ali mislim da su ljudi sve bolje upoznati sa upravljanjem rezervama i načinima na koje iz te imovine mogu da izvuku maksimum“, rekao je Kavatoni.

Francuska i Nemačka već vraćale zlato
Holandija nije jedina evropska zemlja koja je promenila mesto čuvanja svojih zlatnih rezervi.

Francuska je ranije ove godine objavila da je zlato iz SAD vratila u zemlju.

Nemačka centralna banka Bundesbanka je tokom nekoliko godina, zaključno sa 2016, iz inostranih trezora premestila više od 216 tona zlata. Iz Njujorka je povučeno 111 tona, dok je iz Pariza premešteno 105 tona.

Ovi potezi pokazuju da lokacija zlatnih rezervi postaje sve važnije pitanje za centralne banke u vreme pojačanih geopolitičkih i ekonomskih rizika.

Ispod Londona oko 400.000 zlatnih poluga
Banka Engleske predstavlja jednog od najvećih svetskih čuvara zlata.

U njenim trezorima, smeštenim ispod više od 300 godina stare institucije u centru Londona, nalazi se oko 400.000 zlatnih poluga. Njihova ukupna vrednost procenjuje se na više od 200 milijardi funti.

Istraživanja Svetskog saveta za zlato pokazuju da je Banka Engleske i dalje najpopularnije mesto za čuvanje zlatnih rezervi. Centralne banke, ipak, sve češće raspoređuju svoje zlato na nekoliko lokacija kako bi smanjile rizik.

Zašto države ne drže sve zlato kod kuće

Čuvanje zlatnih rezervi u sopstvenoj zemlji može pružiti veći osećaj sigurnosti i kontrole, ali je skupo i organizaciono zahtevno.

Domaće skladištenje podrazumeva ulaganje u objekte, fizičko obezbeđenje, osiguranje i sisteme za kontrolu i reviziju.

Za manje centralne banke ovi troškovi mogu biti nesrazmerno visoki. Zato se deo rezervi često čuva u velikim međunarodnim finansijskim centrima, gde zlato može brže da se proda ili upotrebi u finansijskim transakcijama.

(Blic) Foto: Tanjug