Brisel: Sukob fon der Lajen i Kalas oko Izraela izbio u prvi plan

Dugotrajni spor unutar institucija Evropske unije oko toga ko treba da vodi spoljnu politiku Unije izbio je danas u prvi plan, dok ministri spoljnih poslova razmatraju moguće mere za ograničavanje ili zabranu trgovine sa izraelskim naseljima koja EU smatra nelegalnim prema međunarodnom pravu.

Sukob se, kako navodi portal Euraktiv, vodi između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas, odnosno između Evropske komisije i Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), diplomatskog tela EU.

Zemlje poput Francuske, Španije, Belgije, Švedske, Irske i Holandije zalažu se za uvođenje zabrane trgovine sa izraelskim naseljima, tvrdeći da je to neophodno kako bi se politika EU uskladila sa međunarodnim pravom.

Kalas se, prema navodima evropskih diplomata, našla pod pritiskom 11 ministara spoljnih poslova i kritikovala je Komisiju zbog, kako je ocenila ranije ove godine, usporavanja pravne analize koju je zatražila.

Iako je Komisija prošle nedelje prosledila državama članicama dugo očekivano pravno mišljenje o mogućim merama, dokument nije sadržao zvaničan predlog za zabranu trgovine, već je ponudio nekoliko opcija.

Među razmatranim mogućnostima su stroži sistem dozvola za uvoz robe iz naselja, uvođenje visokih carina ili potpuna zabrana trgovine.

"Ne mislim da smo imali posebno plodnu saradnju sa Komisijom po ovom pitanju", rekao je jedan visoki diplomata EU iz zemlje koja podržava zabranu trgovine.

Jedno od ključnih pitanja jeste da li bi za eventualnu odluku bila potrebna jednoglasna saglasnost svih 27 članica EU ili bi bilo dovoljno glasanje kvalifikovanom većinom.

Države koje podržavaju zabranu tvrde da bi mera trebalo da bude tretirana kao trgovinska politika, za koju nije potrebna jednoglasnost, već kvalifikovana većina.

Međutim, Evropska komisija je u svom dokumentu navela da bi za takvu odluku trebalo da se slože sve članice, ocenjujući da bi ona imala karakter političke i spoljnopolitičke mere, a ne samo trgovinske odluke.

Takav pristup omogućio bi državama poput Nemačke ili Češke, koje se protive ovakvim merama, da blokiraju odluku.

Oko desetak zemalja, uz podršku pravnih stručnjaka Saveta EU i akademika koji se zalažu za palestinska prava, odbacuje takvo tumačenje i smatra da bi odluka mogla da bude doneta većinom glasova.

Italija, koja bi mogla da bude ključna za formiranje većine u korist trgovinske zabrane, pokazala je spremnost da razmotri takav predlog.

Evropska komisija je prošlog septembra predložila šire sankcije protiv Izraela, uključujući suspenziju trgovinskih povlastica koje ta zemlja ima u okviru Sporazuma o pridruživanju sa EU, ali države članice do sada nisu postigle dogovor o tim merama.

Fon der Lajen je prošle nedelje, upitana o mogućim ograničenjima trgovine sa izraelskim naseljima, rekla da je "lopta u dvorištu država članica".

Irska ministarka spoljnih poslova Helen Mekinti pozvala je da se o tom pitanju glasa "što je pre moguće" nakon predstavljanja pravnih opcija.

Ipak, politički kalendar EU i predstojeći izbori u Izraelu mogli bi dodatno da odlože donošenje odluke. Ministri spoljnih poslova EU nakon današnjeg sastanka neće se ponovo formalno sastati do 12. oktobra.

Izbori u Izraelu održaće se 27. oktobra, objavila je u nedelju koaliciona vlada zemlje. 

Evropske institucije će verovatno biti oprezne u preduzimanju bilo kakvih mera usred žestoke predizborne kampanje, posebno zato što bi to moglo da ide na ruku ekstremnim ministrima, poput Itamara Ben Gvira, dok se kandidati bore da poraze aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua i njegove koalicione partnere, navodi briselski portal.

(Tanjug) Foto: AP