Lideri NATO pozvali na jedinstvo, veća ulaganja u odbranu

- Lideri zemalja članica NATO-a poručili su danas uoči samita u Ankari da je neophodno da se očuva jedinstvo Alijanse, povećaju izdvajanja za odbranu i nastavi podrška Ukrajini, a pojedini zvaničnici su upozorili da Rusija ostaje glavna bezbednosna pretnja Evropi.

Britanski premijer u ostavci Kir Starmer rekao je da se samit održava u trenutku velikih globalnih izazova, uključujući rat u Ukrajini i najnovija dešavanja u Ormuskom moreuzu, prenela je Anadolija.

"Nalazimo se na samitu NATO-a sa tekućim sukobom u Ukrajini i nedavnim dešavanjima u Ormuskom moreuzu. Postoji mnogo važnih pitanja o kojima bi trebalo da razgovaramo i da se dogovorimo u vezi sa odlukama koje će proizaći iz ovog samita", rekao je Starmer.

On je naglasio da saveznici moraju da pokažu jedinstvo i odlučnost.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis istakao je da njegova zemlja ostaje čvrsto posvećena NATO-u i podsetio na to da Grčka sprovodi program modernizacije oružanih snaga vredan 25 milijardi evra.

Govoreći o odnosima sa Turskom, Micotakis je rekao da podržava unapređenje bilateralnih veza.

Micotakis je takođe upozorio da bi nova eskalacija tenzija na Bliskom istoku mogla da dovede do rasta cena energenata i pozvao na poštovanje sporazuma između SAD i Irana.

Mađarski premijer Peter Mađar je rekao je da Budimpešta podržava jačanje NATO-a i da planira da do 2035. godine dostigne izdvajanja za odbranu od pet odsto BDP-a.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Mađar je rekao da je "Ukrajina žrtva, a Rusija agresor" i ponovio da Mađarska neće slati oružje niti vojnike Ukrajini.

"Nastavljamo da pružamo humanitarnu pomoć Ukrajini, ali Mađarska neće slati oružje niti vojnike", rekao je on i dodao da je imao kratak sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i da su se dogovorili o budućim bilateralnim razgovorima.

Bugarski predsednik Rumen Radev ocenio je da se NATO nalazi u periodu duboke transformacije i da evropske države moraju da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

Prema njegovim rečima, cilj povećanja odbrambenih izdvajanja na pet odsto BDP-a za Bugarsku podrazumeva ne samo jačanje vojnih kapaciteta, već i ulaganja u infrastrukturu, transport, digitalnu otpornost i sajber bezbednost.

Radev je rekao da će Sofija nastaviti da podržava Ukrajinu u okviru svojih mogućnosti, ali je naglasio da pomoć ne sme da ugrozi socijalne programe.

Govoreći o Grenlandu, poručio je da Evropa treba da omogući stanovnicima tog ostrva da sami odlučuju o svojoj budućnosti.

Predsednik Poljske Karol Navrocki, estonski premijer Kristen Mihal i litvanski predsednik Gitanas Nauseda ocenili su da Rusija ostaje glavna bezbednosna pretnja Evropi i pozvali su saveznike da dodatno povećaju ulaganja u odbranu.

Navrocki je istakao značaj transatlantskih odnosa i založio se za trajno prisustvo američkih snaga u Poljskoj.

"Želimo da se u Poljskoj uspostavi stalna baza za američke vojnike", rekao je poljski predsednik i ocenio da je američki predsednik Donald Tramp "veliki prijatelj Poljske" i važan oslonac NATO-a.

On je upozorio da postoji mogućnost da Rusija upotrebi vojnu silu protiv zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Estonski premijer Mihal naglasio je da NATO mora dodatno da ojača odbrambene kapacitete i pomoć Ukrajini.

"Znam da NATO radi. Postoje pomorske operacije, postoji vazdušna policija, a to će se razvijati i kroz jačanje protivvazdušne odbrane", rekao je Mihal.

Litvanski predsednik je rekao da se Ukrajina bori za svoju slobodu, ali i za bezbednost Evrope, upozorivši da pretnje dolaze i iz Rusije i iz Belorusije.

On je izrazio spremnost Litvanije da po potrebi učestvuje u međunarodnim operacijama razminiranja u Ormuskom moreuzu i naglasio važnost člana 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani.

(Tanjug) Foto: BN/Arhiva