Budućnost Zapadnog Balkana je u EU, iskoristite zamah

- Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasili su danas da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Oni su, na konferenciji za novinare, nakon završenog samita EU- Zapadni Balkan u Tivtu rekli i da EU ostaje najpouzdaniji partner regiona.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da ohrabruje sve partnere da iskoriste priliku i trenutni zamah i preduzmu sve potrebne korake kako bi ubrzali svoj napredak na putu ka Evropskoj uniji. 

"Potpuno usklađivanje naših partnera sa Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije ostaje suštinska manifestacija našeg jedinstva. Evropska unija je zajednica vrednosti i projekat mira, prosperiteta i bezbednosti. To je projekat na kojem svi kontinuirano radimo. Zapadni Balkan je sastavni deo budućnosti Evropske unije", rekao je on.

On je rekao da pristupanje Zapadnog Balkana ostaje prioritet i ključna geopolitička investicija, a da je proces bio i da će ostati zasnovan na zaslugama i kredibilnim reformama. 

"Istovremeno, naša današnja diskusija pokazala je našu zajedničku ambiciju da što pre ostvarimo rezultate proširenja. Zato razmatramo nove ideje za pojednostavljenje i ubrzanje procesa, povećanje poverenja u Evropsku uniju i povećanje motivacije partnera sa Zapadnog Balkana. Podsticanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje takođe je suštinski prioritet za bezbednost i ekonomski prosperitet regije. To zahteva teške odluke i kontinuirane napore, ali tako je Evropa gradila zajedničku budućnost poslednjih decenija. Zapadni Balkan može da računa na našu kontinuiranu podršku", rekao je on.

Dodao je i da je u poslednjih šest meseci došlo do zamaha u procesu evrointegracija i kao primer naveo napredak Crne Gore i Albanije koja bi uskoro trebalo da otvori prva poglavlja, a istakao je i da je Vlada Srbije predstavila konkretan kalendar za dopunu nedostajućih elemenata reforme izbornog zakona i završetak reforme pravosuđa u skladu s preporukama ODIHR-a i Venecijanske komisije u narednim sedmicama.
"I, što je vrlo važno, ove nedelje otključavamo proces otvaranja prvog klastera  za Ukrajinu i Moldaviju", rekao je Košta.

Predsednica EK Ursula fon der Lajen da je tokom plenarnog sastanka na samitu potvrđeno da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji i da je to vrlo jasno.

Prema njenim rečima to je strateški izbor koji se donosi i kroz investicije, kroz bližu saradnju i, naravno, poverenje da idemo napred zajedno. 

Rekla je i da je fokus samita bio na dve teme - proširenju i Planu rasta.

"Plan rasta je važan jer je već postepena integracija u jedinstveno tržište u različitim sektorima. Princip je vrlo jednostavan. Otvaramo sektore jedinstvenog tržišta za kompanije sa Zapadnog Balkana. Zato,  zemlje Zapadnog Balkana moraju da sprovode reforme kako bi stvorile jednake uslove za sve. Ali s reformama dolaze i naše investicije. I to su vrlo opipljive i praktične stvari. Do sada smo ostvarili investicije od 675 miliona evra. Sledeća tranša koja je predviđena za isplatu je 540 miliona evra. To je, na primer, brzi internet za 75.000 domaćinstava. Ili je to elektrifikacija železnice. Ili su to predškolska mesta. Ali to, naravno, ima i vrlo važan uticaj na kompanije, poslovanje na Zapadnom Balkanu", rekla je Fon der Lajen.

Kao primer navela je da je SEPA sistem uveden u četiri zemlje Zapadnog Balkana, zahvaljujući kojem se finansijske transakcije završavaju u roku od nekoliko sekundi bez dodatnih troškova.

"Želimo i da približimo naše ljude. I zato želimo da proširimo DiscoverEU za mlade ljude sa Zapadnog Balkana. I ono što je vrlo dobro, sada ćemo početi da pregovaramo i implementiramo roming na Zapadnom Balkanu,Roming kao kod kuće. Sećam se kada je uveden u EU, napravio je ogromnu razliku za sve nas. I želimo isto ovde sa Zapadnim Balkanom", rekla je ona.

Ponovila je da proširenje geostrateški imperativ za EU i dugoročna investicija u mir,  stabilnost i sigurnost, i da ostaje proces zasnovan na zaslugama, ali da mora da postane dinamičniji.

"To znači da kada se reforme sprovedu, onda mora da uslediti napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji. I to je ono što želimo da učinimo - nagradimo reforme stvarnom integracijom. I da, Crna Gora je na dohvat ruke da postane 28. država članica do 2028. To je vrlo jasno. Današnji razgovori su to pokazali. Zato vas možemo samo ohrabriti da nastavite dobar duh i tempo koji ste pokazali, ambiciju i odlučnost.  Proces proširenja je način na koji ovu stvarnost pretvaramo u članstvo i kako približavamo Zapadni Balkan mestu gde pripada. To je u srcu Evropske unije", zaključila je ona.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović ocenio je da je samit potvrdio da je politika proširenja ponovo strateški prioritet Evropske unije i da to šalje snažnu poruku da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana živa, kredibilna i dostižna. 

"Cilj da Crna Gora postane 28. država članica EU do 2028. godine postao je nacionalni projekat, projekat nacionalnog jedinstva, s jasnim rokom, jasnim putem i jasnom odgovornošću. Danas mogu s punim poverenjem da kažem da je ovaj cilj realan i dostižan. Snažno ga podržavaju svi naši evropski partneri. To bi bio nacionalni trijumf za Crnu Goru i za novo rukovodstvo i novu političku kulturu Crne Gore.

Dodao je i da Crna Gora želi da posluži kao primer drugim zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu jer iskustvo te zemlje pokazuje da su reforme zahtevne, ali ostvarive, da je evropski put smislen i da vodi do krajnjeg cilja, a to je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. 

"Integracija Crne Gore poslala bi snažan signal svim zemljama kandidatima da je evropski san živ, da je stvaran, da se naporan rad isplati i da politika proširenja ostaje jedna od najuspešnijih politika Evropske unije. Stoga danas iz Crne Gore šaljemo vrlo jasnu poruku. Crna Gora je spremna za završnu fazu", rekao je on.

(Tanjug) Foto: Tanjug