Države EU će 2026. ponovo razmatrati otvaranje Klastera 3

Šef Delegacije EU Andreas Fon Bekerat izjavio je danas da se države članice EU nisu složile oko otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, ali da će se vratiti tom pitanju sledeće godine i ukazao da postoji snažna želja da Srbija bude unutar Evropske unije dodajući da su za napredak potrebne reforme kao i dijalog.

"Mislim da smo to pokazali uz ogromnu podršku koju smo pružili Srbiji. Od 2014. do 2027. godine, izdvojili smo sedam milijardi evra. Mislim da to sasvim jasno govori koliko želimo da imamo Srbiju unutar Evropske unije. Ali da bi se to dogodilo, potrebne su kredibilne i opipljive reforme", rekao je Fon Bekerat u izjavi novinarima u Evropskoj kući pre početka panela "Od Danske do Kipra: Kako učiniti EU spremnom za proširenje".

On je istakao da se poslednjih nedelja videlo koliko je EU posvećena procesu proširenja na primeru Crne Gore i Albanije i izrazio žaljenje što je stolica Srbije bila prazna na samitu u Briselu.

"Ovo je bila veoma dobra prilika za razgovor sa drugim državama članicama, sa drugim liderima Zapadnog Balkana. I mislim da je, kako bismo postigli napredak na putu proširenja, potreban taj dijalog", rekao je Fon Bekeret.

On je rekao da se nadaju i konkretnim reformama u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije, zaštite nezavisnosti pravosuđa, izbornih reformi, kao i slobode medija i dodao da je delegacija EU, spremna da podrži Srbiju u svim ovim oblastima kao i pitanjima koja se odnose na civilno društvo.

Naveo je da se u okviru za pregovore između EU i Srbije pored oblasti vladavine prava, navodi i normalizacija odnosa sa Prištinom.

On je takođe čestitao Danskoj na dosadašnjem predsedavanju EU.

Ambasadorka Danske u Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji Pernile Kadel rekla je da se ta zemlja, tokom predsedavanje EU, snažno zalagala za proširenje i da će nastaviti da podržava Srbiju na njenom evropskom putu.

Navela je da upravo na Zapadnom Balkanu postoje konkretni pomaci , pre svega u Crnoj Gori i Albaniji, a da su se nadali da će postići više sa Srbijom tokom njihovog predsedavanja. 

"Verujem da nema sumnje gde je Srbiji mesto. Srbija pripada EU, evropska je zemlja koja se nalazi u srcu Evrope. I očigledno je da Srbija treba da uradi još posla kako bi reforme nastavila i ubrzala, kako bi iskoristila priliku jer je proširenje u toku", rekla je Kadel. 

Govoreći o predsedavanju Danske, ona je navela da je to bilo osmo po redu i najteže zbog geopolitičke situacije koja je dinamična, pre svega zbog rata u Ukrajini.

Rekla je da je tema danskog predsedavanja bila jača Evropa i da su se veoma fokusirali na proširenje.

"Veoma smo se fokusirali na proširenje iz perspektive da kažemo da moramo da pokrenemo proces kada je u pitanju Ukrajina, jer je bezbednost Evrope veoma fokusirana i u velikoj meri zavisi od toga šta će se desiti u Ukrajini", rekla je ambasadorka.

Ambasador Kipra u Srbiji Andreas Fotiu rekao je da njegova zemlja od 1. januara  po drugi put preuzima predsedavanje i da će joj jedan od prioriteta biti proširenje.

"Oduvek smo bili čvrste pristalice proširenja Evropske unije. I naravno, Srbija ima svoje mesto u toj politici, a Kipar, kao iskren posrednik i prijatelj Srbije, će vredno raditi, na osnovu učinka Srbije, kako bi što više unapredio proces pristupanja u narednih šest meseci", rekao je Fotiju.

Dodao je da je najnoviji izveštaj Evropske komisije da identifikuje napredak ili nedostatke koji su registrovani u protekloj godini. 

"Srbija je postigla napredak, ali naravno postoje izazovi koji ostaju u oblastima koje je identifikovala Evropska komisija, uključujući vladavinu prava itd. Radićemo zajedno kako bismo registrovali što veći napredak i stvorili uslove da sve države članice, jer je ovo međuvladin proces, budu uverene da je vreme da se napreduje sa pregovorima o pristupanju Srbije", rekao je kiparski ambasador. 

(Tanjug) Foto: Tanjug/Amir Hamzagić