Šta će BiH ako Brisel zavrne ruske gasne slavine?

Evropa je najavila da će do 2027. godine u potpunosti prekinuti uvoz ruskog gasa, a da se sada posebna pažnja posveti gasovodu Turski tok. BiH koristi taj gasovod, apsolutno je zavisna od ruskog gasa, pa se s pravom postavlja pitanje šta će građani i privreda u BiH ukoliko Brisel zavrne ruske gasne slavine.

Najavila je Ursula, pa podvukao Tramp – Evropa mora da se riješi ruskog gasa. Danska, prva među jednakim u EU predložila je početkom septembra da se promijene pravila uvoza gasa, tačnije da se zabrani tajni uvoz ruskog gasa od dana zabrane koji planiraju 2027.

Posebno im je za oko zapao Turski tok kojim se ovaj energent preko Crnog mora transportuje u zemlje Jugoistočne Evrope među kojima i BiH.

“Ovo se ne odnosi na nas. Evropa bez našeg pristanka, legalno ne može da nam naredi da prestanemo da uvozimo ruski gas. Međutim, kako se situacija bude zaoštravala, treba očekivati razne kombinacije na tu temu”, kaže Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku.

Kokotovićeva kaže da svega tri odsto energetskog tržišta BiH pripada gasu. Znatno manje od Srbije i Hrvatske.

“U slučaju da se obustavi naravno da će Kanton Sarajevo, industrijski proizvođači biti veoma pogođeni, pogotovo zimi. Mi nemamo skladišta kao Srbija, tako da sada već treba da razmišljamo o tome “šta ako”, navodi Kokotovićeva.

BiH je 100 odsto zavisna od ruskog gasa, tj. od Turskog toka i nemamo nikakvu alternativu za narednih par mjeseci ili godina”, dodaje ekonomista Admir Čavalić.

Najveći potrošač gasa u BiH je grad Sarajevo, dobijaju ga preko Republike Srpske, a zbog čestih nerješenih odnosa sa Banjalukom svake zime isšekuju ledeno doba.

Manje gasa znači više struje, a Čavalić kaže da mreže električne energije u BiH takvo povećanje broja potrošača neće moći da podnesu podnijeti.

Za nadležne u BiH problem nije na vidiku, uvjereni su da je ta evropska priča - kratkog daha.

“Ako bi se zaustavio dotok ruskog gasa, niko ne bi imao alternativu, a ne samo BiH. Većina ovih zemalja se snabdijeva ruskim gasom. Mislim da će to biti samo medijska priča, da to toga sigurno neće doći jer niko nema interes da ostane bez tako važnog energenta kao što je gas. Pogotovo jer je on i dalje mnogo jeftiniji od svih drugih alternativa”, tvrdi direktor “Sarajevo-gasa” iz Istočnog Sarajeva,  Nedeljko Elek.

Izlaz bi mogao da bude u Južnoj interkonekciji preko koje BiH može uvoziti gas iz trećih zemalja. Srpska godinama planira Istočnu interkonekciju, a dva gasovoda često su predmet kosuranja političkih partnera u BiH. Ekonomista Čavalić kaže da od južne najvjerovatnije nema ništa do 2030.

“Još postoje neke političke barijere u okviru Parlamenta i nadležnog ministarstva. Ti procesi idu relativno sporo, moglo se dosta brže raditi na tome. Jasno je zašto Amerika i Evropa insistiraju da se što prije završi taj projekat kako bi BiH imala alternative ruskom gasu”, mišljenja je Čavalić.

Kokotovićeva je oprezna, kaže trebalo bi analitzirati isplativost tih projakata u BiH, s obzirom na malu potrošnju.

Koja je naša strategija razvoja, pa nama trebaju te dodatne količine gasa? Za koja preduzeća, za koje građanstvo i koliko će to nas da košta? Ja takve analize nisam vidjela, a iz svega što se dalo vidjeti u javnosti, dođemo do zaključka da je to politički motivisano”, ističe ona.

Cilj Danske kao predsjedavajuće EU je da dogovori način zabrane sa članicama do oktobra 2025. kako bi sporazum parafirali krajem godine. Po tom planu kupovina ruskog gasa bila bi prekinuta najdalje 17. juna 2026, sa izuzetkom Mađarske i Slovačke jer nemaju izlaz na more. Dugotrajni ugovori trebalo bi da budu prekinuti krajem 2027.

(BN)