Njemački mediji o koncertu: "500.000 Hrvata slavi fašizam"

Mediji na nemačkom i dalje pišu o Tompsonovom koncertu. Govori se o istorijskom revizionizmu, relativizaciji fašizma, hrvatskom nacionalizmu – i o tome da je to deo društvenog mejnstrima u Hrvatskoj.

Na početku svog osvrta na koncert na hipodromu u Zagrebu, objavljenog pod naslovom „Stotine hiljada uzvikuju fašističke parole“, list Noje cirher cajtung napominje da je Tompson koncert otvorio pozdravom „Hvaljen Isus i Marija“ i porukom da Evropa treba da se vrati svojim hrišćanskim korenima kako bi Hrvatska ponovo bila snažna.

On „svojim obožavaocima prenosi poruku da pripadaju velikoj naciji“ i predstavlja se istovremeno „i kao provokator i kao narodni heroj“.

Švajcarski list potom napominje da je ’Za dom spremni’ „pozdrav fašističke ustaške organizacije, koja je tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini uspostavila marionetsku državu pod nacističkom Nemačkom“, te da su i u subotu „stotine hiljada ljudi uzvikivale bez oklevanja taj fašistički pozdrav“.

Autor podseća da ta fraza među manjinama u Hrvatskoj i dalje izaziva strah, te da su tokom Drugog svetskog rata, pod ustaškom vlašću, masovno ubijani Jevreji, Srbi i Romi.

„To sigurno nije bilo nepoznato ne samo Tompsonu, već i brojnim poznatim osobama iz sveta politike i fudbala koje su bile prisutne na koncertu. Ali, to kao da nikome nije smetalo.

Čak je i konzervativni premijer Andrej Plenković sa svojom decom posetio Tompsona na generalnoj probi. Koncerti čoveka koji se nazvao po američkoj automatskoj puški (Thompson) bili su tokom rata (1991-1995) rituali kolektivnog jačanja identiteta – i to su ostali do danas“, navodi se u tekstu.

Hrišćanski nacionalizam

Potom se podseća da su, zbog veličanja fašizma, Tompsonu poslednjih godina bili zabranjivani koncerti u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

Na kraju autor zaključuje da Tompson kanališe nacionalni osećaj i pojačava ga, te da se tu radi o obliku hrišćanskog nacionalizma.

„Kod Tompsona su uvek prisutni oni Dobri: porodica, hrvatski narod, Bog, Marija. I oni Zli: komunisti i izdajnici hrvatskog naroda. Tokom koncerta u subotu, svetlosni dronovi su na noćnom nebu iscrtali krst i sliku Marije, Isusove majke – hrvatski nacionalizam usko je povezan s iskrivljenim oblikom katoličanstva.“

Tompson je predstavnik onog hrišćanskog nacionalizma koji je kao politički pokret postao poznat naročito u SAD oko Donalda Trampa. Radi se o veri u nadmoć nad nehrišćanima, ideji da se pripada „izabranom narodu“, pokušaju ukidanja odvojenosti Crkve i države, te podršci tradicionalnim rodnim ulogama“, zaključuje se u tekstu Noje cirher cajtunbg.

„Nezamislivo u Nemačkoj“

I autor osvrta u listu Berliner cajtung je alarmiran: njegov tekst nosi naslov: 500.000 Hrvata slavi fašizam, a podnaslov: Koncert ultranacionalističkog pevača Tompsona baca uznemirujuće svetlo na stanje u zemlji.

Nakon objašnjenja porekla pozdrava ’Za dom – spremni’, autor povlači paralelu sa Nemačkom:

„Zamislimo samo na trenutak da se pola miliona ljudi u Berlinu okupi na koncertu desničarskog roka i kolektivno uzvikuje ’Sieg Heil’. To je nezamislivo u Nemačkoj. U Hrvatskoj, međutim, fašistički pozdrav ’Za dom spremni’ iz mase se glasno skandira.“

Pritom je, smatra autor, „posebno uznemirujući bio velik procenat mladih među posetiocima koncerta – generacije koja ratove devedesetih nije doživela i poznaje ih samo iz udžbenika, a koja se očigledno poistovećuje s ratobornim porukama pevača“.

Kult Tompsona, navodi se dalje, nije nikakva subkultura u Hrvatskoj – to pokazuje ne samo veliki broj posetilaca koncerta, već i činjenica da ga politička i sportska elita zemlje rado prisvaja.

Fudbalska reprezentacija i drugi sportisti redovno slave svoje uspehe uz njegove pesme, političari svih stranaka puštaju njegove pesme tokom predizbornih kampanja, a iz barova na jadranskim plažama Tompsonova muzika odjekuje svake sezone.

Romanitizacija fašizma

„Hrvatska je izgradila jednu heroiziranu verziju istorije, u kojoj se ratni zločini umanjuju, a fašistički elementi romantizuju. Sa svakim stihom koji Tompson otpeva, ta selektivna kultura sećanja sve glasnije odjekuje večernjim nebom Zagreba i čitavim hrvatskim društvom. Čini se da plavetnilo Jadrana prekriva mnogo toga. I ono što u unutrašnjosti zemlje vri“, upozorava se na kraju teksta.

Odgovornost za to autor, međutim, vidi i u pasivnosti Evropske unije.

„Onaj ko ozbiljno shvata zajednicu evropskih vrednosti, ne sme da ćuti pred ovakvim kulturnim ulepšavanjem prošlosti. Jer, kada se pola miliona ljudi okupi kako bi slavilo pevača koji otvoreno koketira s fašističkim simbolima, onda više nije reč samo o muzici.

Reč je o neuspehu Evropske unije da jasno povuče granice prema fašizmu“, smatra autor opširne analize Tompsonovog koncerta u listu Berliner cajtung.

(DW) Foto: Schreenshot/youtube/jutarnji list