Velika subota: Molitve i tišina simbol ovog dana

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliku subotu, drugi dan hrišćanske žalosti. Drugačije se naziva i Strašna, Zavalita, Dugačka ili Crvena subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muke na raspeću. Od Velikog petka pa do trećeg dana Uskrsa, ovo je jedini dan koji nije obeležen crvenom bojom u kalendaru.

Velika subota je dan koji je, prema verovanju, Hristos proveo u Hadu, zato se ovaj dan provodi u tišini bez bogosluženja, a prva uskršnja liturgija služi se u ponoć.

Veruje se da je Hristos bio tog dana telom u grobu, a duhom u Hadu. Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na simboličnom Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare.

Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog raspeća na Veliki petak i Vaskrsa sina Božjeg u nedelju, pred pravoslavni Vaskrs, održava se ceremonija starija od 12 vekova.

U hramu Svetog Groba u Svetoj zemlji već vekovima jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.

U kućama se završavaju neophodni poslovi oko dočeka velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, priprema odjeća. Ko nije obojio jaja i to ujutru završava, prije izlaska sunca.

U nekim mjestima mijesi se kolač vaskršnjak. I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana.

Stari vjeruju da se na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro djelo ili udijeliti milostinja siromašnima. Vjeruje se da će se to višestruko vratiti dobročinitelju.

Na Veliku subotu se ne radi u polju i ne rade se nikakvi ručni radovi.

(Telegraf) Foto: HRAM