Šmit: Dodika su posebno pogodile austrijske sankcije

On smatra da su Dodika posebno pogodile austrijske sankcije, ali da postoje “pravne prepreke” za sankcionisanje mreže firmi koje su navodno povezane s njim.

Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH, koga vlasti Republike Srpske ne priznaju, za austrijske medije izjavio je da sankcije koje je ta zemlja, zajedno s Njemačkom, uvela predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku vidi kao početak nove “koalicije voljnih”.

On smatra da su Dodika posebno pogodile austrijske sankcije, ali da postoje “pravne prepreke” za sankcionisanje mreže firmi koje su navodno povezane s njim.

“Upravo radim na pronalaženju rješenja”, istakao je.

Šmit je za Kurier izjavio da je presuda protiv Dodika zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika “potpuno opravdana”, te je pojasnio:

“Ali te odluke nisu bile direktno upućene njemu. Ja sam u jednoj dopuni Krivičnog zakona naveo da presude Ustavnog suda i odluke visokog predstavnika važe i u Republici Srpskoj i da tamo moraju biti objavljene. Dodik ne voli Ustavni sud, a ni mene – ali to su to ključne institucije Dejtonskog sporazuma. On se suprotstavio toj mojoj dopuni. Ako neko zna da vozi brže od dozvoljenog ograničenja brzine, mora snositi posljedice”, dodao je.

Odgovarajući na pitanje da li je presuda doprinijela povećanju ionako visokih tenzija u zemlji, Šmit je rekao:

“Tenzije su porasle samo za Dodika. Da, ima nekoliko pristalica. Ali vidimo li veliku narodnu pobunu u Republici Srpskoj u njegovu korist? Ne”.

On je istakao da mnogi stanovnici Republike Srpske imaju rodbinu u Beču, Gracu, Minhenu, Frankfurtu, Cirihu…

“Zato Dodik dobija vrlo malo podrške za svoj izolacionizam. Osim toga, više nema kontrolu nad sobom, ljudima je rekao: ‘Ako neko radi za državu Bosnu i Hercegovinu, biće mu oduzeta imovina’. Pa nismo u Sjevernoj Koreji! Ljudi to ne prihvataju”, rekao je Šmit.

Šmit se osvrnuo i na prošlost, navodeći da Dodik “nekada uopšte nije bio ovakav supernacionalista”, te objasnio da je on, nakon rata, važio za reformistu.

“Mnoge stvari koje danas kritikuje – kao što je stvaranje zajedničkih institucija – tada je podržavao. Tokom godina se nešto promijenilo kod njega”, naveo je.

Na pitanje šta se moglo promijeniti, Šmit je odgovorio:

“Pretpostavljam da to dijelom ima veze i s nama kao međunarodnom zajednicom. Nakon sredine 2000-ih zavladao je dojam: zapravo je sve završeno u Bosni i Hercegovini, sada će se ta zemlja sama po sebi razvijati prema EU. U evropskim prestolnicama se o Bosni nije razmišljalo. U međuvremenu je etnonacionalistička politička agenda stekla sve više podrške – a mi smo to svi zajedno previdjeli. U Dodikovoj promjeni sigurno je ulogu odigralo i njegovo konglomeratsko umrežavanje u ekonomiji. Kroz brojna netransparentna preduzeća razvio je različite finansijske interese.”

(N1) Foto: Arhiva