Političke blokade nanose štete građanima i privredi

Bosna i Hercegovina sve je dalje od povlačenja više od milijardu evra iz evropskog Plana rasta, jer njeni zvaničnici nisu ispunili ni osnovne proceduralne korake. BiH jedina u regionu nije dostavila potpunu reformsku agendu, a bez toga nema ni novca. Veliko pitanje je može li se BiH pomjeriti s mrtve tačke?

Kroz Plan rasta EU, zemlja ima priliku da obezbijedi značajna sredstva koja bi mogla da unaprijede njen infrastrukturni, energetski i digitalni sektor. Međutim, BiH je jedina zemlja u regionu koja još nije u Brisel poslala usaglašenu reformsku agendu koja je ključna za povlačenje sredstava iz ovog programa. Kako stvari sada izgledaju međusobne razlike su nikad veće, a tenzije podignute do alarmantnog nivoa. U ovoj situaciji je skoro pa nemoguća misija postizanje dogovora oko Ustavnog suda BiH. Sporan je i prijedlog iz Republike Srpske da entitetske vlasti mogu uložiti veto na odluke Konkurencijskog savjeta BiH.

“Mislim da je jedino rješenje jedna konferencija koja bi bila uz učešće i vlasti i opozicije iz RS i predstavnika vlasti i opozicije iz FBiH uz garanciju međunarodne zajednice kao što je EU koja bi bila najviše zainteresovana da se napravi jedan funkcionalni modalitet BiH i naravno zemlje G7, tako da milism da je to put u kojem bi BiH mogla krenuti ne samo prema Planu rasta već i prema jednom normalnom funkcionisanju BiH”, kaže diplomata i ekonomista, Draško Aćimović.

BiH bi iz Plana rasta mogla povući jednu milijardu i 85 miliona evra za projekte kojima bi se unaprijedio kvalitet života građana i stvorile nove ekonomske prilike. Ipak, političke blokade sve to čine nedostižnim.
   
“Posljedice su te da naravno da novci koje su trebali dobiti kroz bespovratna sredstva jedan dio i veći dio kroz kredite, naravno BiH ne može na to da računa. Ali, ono što je možda i najvažnije u ovom momentu, a vidimo da se rat širi unutar Evrope, ono što je najvažnije je da bi time BiH ušla u taj zaštitni mehanizam EU”, kaže Aćimović.

Mnoge prilike su do sada propuštene, ali nada još postoji.

“Mislim da je najveća nada da se razriješi kriza, dobijemo funkcionalnu vlast koja će onda pripremiti ozbiljnu reformsku agendu, ozbiljne projekte i programe i eventualno tada ako djelujemo uvjerljivo i sposobno da provedemo ono što smo se obavezali pokušamo dobiti neki naknadni pristup sredstvima pa makar izgubili jedan dio koji je već iskorišten”, kaže ekonomista Igor Gavran.  

Najveći gubitnici političkih blokada, opstrukcija i tenzija do usijanja su građani i privreda.

“Najviše trpe sami građani i privreda  zato što nemaju one uslove koje imaju ljudi u EU, a to su jedan uređen sistem u kojem se poštuju pravila igre i takav sistem ne odgovara našim političarima. Oni su mnogo više navikli na ovaj sistem lova u mutnom i njima ne odgovaraju uređena i jasno precizna definisana pravila igre kakva postoje u EU”, kaže politički analitičar Velizar Antić.       

Ukoliko BiH ne ispuni svoje obaveze prema EU, ne samo da će izgubiti ovu priliku za finansijsku pomoć, već će i dugoročno ugroziti svoje šanse za stabilan ekonomski razvoj, kao i na politički status u budućnosti.

(BN)  Foto: Arhiva