Građani i privreda osjetiće benefite ulaskom BiH u EU

Politička kriza u BiH je na vrhuncu, niko ne priča o ekonomiji i boljitku građana. Od političke volje zavisiće da li će i kojom brzinom teći procesi koji će značiti i pogodnosti za stanovništvo.

S obzirom na to da BiH ima sve veću dijsaporu, ulazak u jedinstveno područje plaćanja u evrima, značio bi značajne benefite. Oko 10 posto bruto domaćeg proizvoda BiH se generiše od doznaka iz inostranstva, u prevodu oko četiri i po – pet milijardi maraka na godišnjem nivou.

Trenutno 40 zemalja EU i van EU je u sistemu SEPA, jedinstvenom području plaćanja u evrima. Osnovni motiv za ulazak u ovo područje je da transferi između država budu povoljni kao u nacionalnim granicama, da transakcione naknade budu niže i na kraju krajeva da se više novca doznačava u BiH.

“Transakcijski troškovi između zemalja Zapadnog Balkana i zemalja EU, šest puta su skuplji nego kad novac šalju između sebe evropske zemlje”, kaže Halid Tvico, rukovodilac Službe za nadgledanje i razvoj platnih sistema Centralne banke BiH.

Ulazak u SEPA područje značiće jeftiniji i brži sistem plaćanja. To će posebno da osjeti bh. dijaspora koja godinama šalje značajna sredstva porodicama u Bosni i Hercegovini.

“Ako se uzme u obzir da je većina naše dijaspore u zemljama SEPA područja, to je evropska monetarna unija, Švajcarska i druge zemlje, onda možemo doći do zaključka da bi velike količine novca, desetine, možda i stotine miliona KM koje trenutno idu na transfercione troškove u bankama zapravo dolazile do krajnjeg korisnika u BiH i na taj način bi se generisao dodatno BDP”, kaže Tvico.

Benefite će da ima i privreda.

“Posebno će značajno uticati na privredna društva koja se bave spoljnotrgovinskom razmjenom. Ako pogledamo da je u RS u 2024. godini obavljeno oko 12 milijardi spoljnotrgovinske razmjene od toga pet milijardi smo izvezli, sedam uvezli roba”, kaže Slavica Marković, direktor Područne privredne komore Bijeljina.

“Od toga 70 posto je na tržištu EU, troškovi su ogromni, dakle dobija se i u brzini i značajnom smanjenju troškova, dobijamo mnogo u smanjenju sive ekonomije koja je značajno prisutna u BiH, manje će se prenositi novac u gotovini, koji služi onda za razne koruptivne radnje i taj dio će se smanjiti”, kaže ekonomista Milenko Stanić.

Ali, na putu do svih ovih prednosti, stoje i određeni uslovi, od pravnih do tehničkih. Ti uslovi podrazumijevaju usklađivanje sa pravnom stečevinom EU kad su u pitanju i platni promet, sprečavanje pranja novca. Kad država postane članica SEPA sistema to ne znači odmah platni promet jer se moraju ispuniti i tehnički uslovi.

“Da ne bi čekali te tehničke uslove mi aktivno radimo na pripremi da se odmnah omogući infrastruktura koja će omogućiti transfere. Mi smo pokrenuli koordinacioni odbor za SEPA priključenje koji već neko vrijeme funkcioniše i pored Centralne banke obuhvata enitetska ministarstva finansija, agencije za bankarstvo i Udruženje banaka u BiH”, kaže Tvico.

Ulazak u SEPA područje nema nikakvu političku štetu, nego je čisto ekonomsko pitanje, zbog čega politike u BiH nemaju razloga za bilo kakve opstrukcije. To je korak ka EU, i zapravo najslađi plod ulaska u EU je da građani i privreda stvarno osjete benefite.

(BN) Foto: AA