"Vučić slobodno govori i uspostavlja veze između blokova"

Izdavač lista "Berliner cajtung" Holger Fridrih, koji je prisustvovao prošlonedeljnoj tribini "Ciriški govor" u organizaciji magazina "Veltvohe" na kojem je glavni govornik bio predsednik Srbije opisao je Aleksandra Vučića kao čoveka koji govori slobodno i uspostavlja veze između geopolitičkih blokova, zemalja koje deluju u njima i odgovornih ljudi.

Autor u veoma opširnom članku pod naslovom "Uvidi bez iluzija"  ocenjuje da je skup u Cirihu bio "sastanak za pamćenje" i navodi da je na njemu "u više navrata vladala tišina zbog zaprepašćenja, a ponekad i zbunjenosti".

Fridrih je ocenio da Vučić pokušava da posreduje između različitih strana i da je to "prijateljski i ponekad neobično otvoren razgovor".

"Bez oštrine, bez ciničnih komentara, kakve voli da ubacuje mađarski premijer Viktor Orban", naveo je Fridrih i dodao da se Vučić obraća i posredno i naposredno.

Osvrnuo se na Vučićevu izjavu tokom govora da trenutno varljiv preovlađujući "princip nade", jer nije funkcionisao ni 1914, ni 1939/40, niti 1990, kao ni u Srbiji 1998. godine.

"Danas imamo još više da izgubimo, narod Ukrajine je već platio tu cenu. A sukob će se proširiti ako političari ne počnu da preduzimaju aktivne kontramere. To je upravo ono što se traži s racionalne tačke gledišta. Na kraju krajeva, najveći gubitnik u sukobu je Ukrajina, a slede Rusija i Evropa", citirao je Fridrih deo Vučićevog govora.

O Vučićevoj političkoj veštini, ocenjuje autor, govori to što one koji imaju koristi od sukoba nije imenovao.

Iz ugla predsednika Srbije, piše dalje Holger Fridrih, "preterana" politika sankcija Zapada, kao posledični izraz spora oko zona uticaja, "proizvodi više gubitnika nego pobednika". 

U tekstu se prenosi Vučićeva ocena da je efekat 14 paketa sankcija Evropske unije Rusiji "upitan iz ekonomske perspektive" i kao primer je  naveo probleme nemačke automobilske industrije i zatim izneo ocenu da je, umesto toga, neophodno "prilagođavanje vrednosti i principa koji važe širom sveta i koje moraju poštovati sve nacije".

Takođe, podsetio je da je Vučić naveo da put do rešenja možda leži u vladavini Donalda Trampa u SAD od 2025. godine..

"SAD bi morale da redizajniraju odnos konkurencije sa Kinom. Ako bi to brzo uspelo, SAD bi reorganizovale i svoje odnose sa Evropom. Međutim, bilo bi 'romantično' pretpostaviti da bi Trampova administracija postupila 'pošteno'. U tom trenutku su se vratila i Vučićeva sećanja na kosovski sukob 1998/1999. Tada je NATO napao Srbiju bez mandata UN i mimo međunarodnog prava kako bi omogućio otcepljenje Kosova od srpske teritorije. Argumenti u korist teritorijalnog integriteta Ukrajine se zato dobro razumeju u Srbiji", navodi autor članka.

Govoreći o Balkanu, Vučić je ocenio da bi situacija mogla da se smiri ako bi region bio u potpunosti primljen u EU, prenosi Fridrih.

Naveo je da je predsednik Srbije kao uspešne primere iz novije evropske istorije naveo Južni Tirol, Alzas, kao i moderne nemačko-poljske odnose, što je postignuto konačnim nemačkim odricanjem od bivših istočnih teritorija u Sporazumu 4+2 iz 1990.

"Politički lideri kao što su Makron, Šolc i Fon der Lajen, ali i Putin, morali bi to da imaju u vidu kada je reč o Ukrajini", prenosi nemački list Vučićevo razmišljanje, kao i njegove reči da "posle mnogo ličnih razgovora na svim stranama, još nije video nikakvu spremnost da se to i učini.

Podseća da je Vučić naveo da su mu i Makron i Puti rekli da ne smeju da izgube.

Vučić je u Cirihu izvestio i o svom razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim nekoliko nedelja ranije u Budimpešti, piše nemački list navodeći da predsednik Srbije strahuje od većeg potencijala za eskalaciju u narednim nedeljama, što uključuje i nuklearnu opciju, posebno zbog nespremnosti odgovornih sa svih strana.

Fridrih je naglasio da je su i tom prilikom prisutni bili zbunjeni  objektivnšću kojom je Vučić opisao ličnosti i njihove postupke kao da je dolazila iz "stoičke škole".

List podseća da je Vučić od stupanja na dužnost 2017. godine imao 21 lični sastanak s ruskim predsednikom i navodi da se u tom smislu Vučić  može smatrati stručnjakom za Kremlj. 

"Međutim, njegove anegdote iz razgovora neposredno pre izbijanja rata u februaru 2022. i sa otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, povećale su nelagodu slušalaca. On je preneo da na ruskoj strani vlada velika odlučnost i da ona ignoriše zapadna očekivanja. Govorio je i o Putinovom samopouzdanju koje je zasnovano na istorijskim perspektivama, slično kao i kod drugih ruskih donosioca odluka", navodi se u tekstu.

Fridrih podseća da je Vučić prisutnima poručio da njegove reči mogu odbaciti kvalifikujući ih kao propagandu ili ih mogu koristite za definisanje referentnih tačaka za donošenje odluka.

Kako je navedeno, prisutni među kojma su bili uspešni privrednici u svetu, pažljivo su slušali.

U članku se navodi i da je Vučić govorio o ulasku Srbije u EU i da se zbog toga Vučić uzdržao i od posete Kazanju i samitu Briksa, kao i da sa Orbanom ode u Moskvu.

Fridrih ocenjuje da pored toga Vučić nema pozitivnu prognozu u pogledu spremnosti EU da prihvati Srbiju i smatra da je punopravno članstvo neizvesno i da zavisi od mnogo faktora.

Kada je reč o delu Vučićevog govora o brzorastućoj IT industriji u Srbiji i nalazištu litijuma, list navodi da Srbija očigledno planira da izgradi ceo lanac vrednosti od rudarstva do proizvodnje baterija u sopstvenoj zemlji.

Analizirajući govor predsednika Srbije po pitanju Ekspo izložbe i izgradnje novog stadiona i brze pruge Beograd - Budimpešta, kada je rekao da je pobednik tendera za nabavku vozova u konkurenciji nemačkih i kineskih ponuđača bila švajcarska kompanija Štadler, list je podsetio da je "harizmatični šef Štadlera Peter Štuler istakao (u Cirihu) da je upravo kroz Štadlerovu fabriku u Berlinu nekada prolazio zid, što je dokaz da granice motivisane blokovskom politikom nisu trajne, da su svi koji su poginuli zbog zida uzalud umrli i da su oni koji su tada bili politički odgovorni neadekvatno koristili raspoložive alternative".

(Tanjug) Foto: dpa/ Paul Zinken