Šta ako Bajden ili Tramp ne budu mogli na izbore?

Bivša prva dama SAD Mišel Obama definitivno je prošle nedelje stavila tačku na spekulacije da će ona biti demokratski predsednički kandidat, čime je Amerikance „osudila“ na ponovni duel sadašnjeg i bivšeg predsednika Džozefa Bajdena i Donalda Trampa.

Svijet 17.03.2024 | 15:43

Da pominjanje Obame nije bilo samo na nivou tračeva, pokazuje i to što su rađene brojne ankete o njenim šansama, na kojima je, uzgred, uvek ubedljivo pobeđivala Trampa.

Pitanje koje se sada postavlja je šta će se dešavati u slučaju da jedan, ili čak, obojica kandidata, ne budu u mogućnosti da izađu na izbore. 

Do predsedničkih izbora u Americi 5. novembra ostalo je manje od osam meseci, a trenutno izgleda da ćemo gledati reprizu trke iz 2020. godine, između sadašnjeg predsednika, demokrate Džozefa Bajdena, i bivšeg i možda budućeg predsednika, republikanca Donalda Trampa. 

Na takozvanom superutorku obojica su osvojila 14 od 15 država, što ih je dovelo na korak od nominacije svojih stranaka. Tramp u ovom trenutku ima 1.059 delegata od potrebnih 1.215, dok Bajden ima 1.833 od potrebnih 1.968 delegata. Bivši predsednik je imao i izazivača u liku Niki Hejli, bivše ambasadorke SAD u UN, koja je osvojila ukupno 93 delegata, dok je Bajden praktično bio bez izazivača.

Veliko razočaranje, kako demokrata tako i republikanaca, bilo je prošlonedeljno zvanično saopštenje bivše prve dame SAD Mišel Obame da se neće kandidovati za predsedničke izbore.

Razočaranje prvih ogleda se u činjenici da većina demokratskih birača smatra da Bajden zbog godina, ali i gafova koje pravi, nije neko ko bi mogao da odnese pobedu 5. novembra. Poslednji gaf desio se prošlog četvrtka tokom govora o stanju nacije, kada je pričajući o visokoj ceni lekova u Americi, pozvao sve da krenu s njim predsedničkim avionom u Kanadu, Berlin ili Rusiju kako bi videli koliko su lekovi jeftiniji.

Vrlo brzo je shvatio da je pomenuo Moskvu, pa je uz osmeh rekao da su i tamo lekovi verovatno jeftiniji.

Ipak, Mišel Obama nije u trci 

Ono što takođe brine Bajdenove pristalice, kada ga porede sa bivšom prvom damom, jeste i činjenica da mu je podrška među Afroamerikancima pala na 63 odsto u odnosu na 87 procenata 2020. godine.

Takođe, među Hispanoamerikancima zaostaje za Trampom pet procentnih poena, a posebno mu je problem što među mlađom populacijom za bivšim predsednikom takođe zaostaje pet odsto – 39 prema 34.

Republikancima, barem onima koji ne žele da po Trampovom receptu naprave „Ameriku ponovo velikom i još većom“, žal je taj što smatraju da bi Mišel Obama, pre svega kao Afroamerikanka i prva žena predsednik, mogla da stavi flaster na duboke američke podele.

Međutim, sve je palo u vodu. Pres-služba bivše prve dame saopštila je da ona nema nameru da na bilo koji način ulazi u izbornu trku.

„Kao što je bivša prva dama Mišel Obama nekoliko puta tokom godina izjavljivala, ona se neće kandidovati za predsedničku funkciju. Gospođa Obama podržava kampanju za reizbor predsednika Bajdena i potpredsednice Kamale Haris i nastaviće to da čini“, kaže se u saopštenju njene službe komunikacija.

Izvori upoznati sa razgovorima porodice Obama i Bajdenove kampanje kažu da ona namerava da pomogne sadašnjem predsedniku kao što je to uradila i pre četiri godine. Ali, kao i 2020. njen angažman će verovatno biti prilično ograničen u poređenju sa angažmanom njenog supruga, što odražava i njene druge obaveze i dugotrajno oklevanje da ponovo uđe u političku borbu u punom obimu.

Očekivanje mnogih bliskih Bajdenovih saradnika je da će njegovi ljudi nastojati da maksimizuju njenu ulogu kasnije u kampanji, kada će više birača obraćati pažnju na poruku i podršku.

„Bivši predsednik Barak Obama i prva dama Mišel Obama su od ogromne pomoći u borbi predsednika Bajdena da pobedi Donalda Trampa i mi smo im zahvalni za to što imamo njihov glas i podršku za sudbinu naše demokratije u novembru“, izjavio je portparol Bajdenove kampanje Kevin Munjoz.

Međutim želje su jedno, a realnost drugo. Amerikanci se suočavaju sa dva „vremešna kandidata“, 81-godišnjim Džozefom Bajdenom i 77-godišnjim Donaldom Trampom, obojicom u cvetu ali „treće mladosti“. Zbog toga se za obojicu postavlja zajedničko pitanje „šta ako?“.

Bajdenu gafovi nisu strani

Bajdenovo „šta ako?“ odnosi se na psihofizičko stanje sadašnjeg predsednika i njegove gafove koji bi mogli da popune dve stranice ovog nedeljnika, a poslednji je bio već pomenuti poziv da se pođe u Rusiju i uporede cene lekova.

Da li je to Bajdenov lični gaf, ili mu ga je onaj koji mu je pisao govor ubacio u teleprompter namerno, a ima i takvih komentara, verovatno će ostati večita tajna. 

Bilo kako bilo, sadašnjem američkom predsedniku gafovi nisu strani, pa je teko govoreći o sadašnjem predsedniku Francuske Emanuelu Makronu pomenuo pokojnog predsednika Fransoa Miterana. Samo dan kasnije, pomešao je bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel sa pokojnim kancelarom Helmutom Kolom.

Vrhunac je bio kada je egipatskog predsednika Abdela Fataha al Sisija zamenio sa predsednikom Meksika. Idu tu i mešanja predsednika Turske sa predsednikom Mađarske i Tejlor Svift sa Britni Spirs i tako dalje i tako dalje...

Kao šlag na tortu došao je izveštaj specijalnog savetnika Roberta Hersa koji je sa predsednikom razgovarao povodom optužbi Predstavničkog doma Kongresa vezanih za navodnu korupciju njegovog sina Hantera.

„Gospodin Bajden bi se verovatno predstavio poroti, kao što je to učinio tokom našeg razgovora, kao simpatičan, dobronameran stariji čovek sa lošim pamćenjem“, rekao je Hers ističući da bi verovatno većina porotnika izrazila razumnu sumnju u verodostojnost njegovog svedočenja.

Posle svega izloženog, postavlja se pitanje može li se dogoditi da se Bajden ipak ne nađe na biračkom listiću. Odgovor je da, ali teško.

Većina analitičara smatra da je sada prekasno na bilo koji način osporavati Bajdenovu kandidaturu osim ako sam ne odluči da se povuče ili dođe do značajnijeg pogoršanja njegovog zdravlja.

U ovom trenutku, posebno nakon godišnjeg lekarskog pregleda koji svaki predsednik mora da obavi, a koji je Bela kuća ocenila kao odličan, ne postoji razlog da Bajden odustane. A ako do toga i dođe, ishod će zavisiti od trenutka povlačenja.

Ako bi se povukao pre nego što se završe unutarstranački izbori ili dok ne osvoji dovoljan broj glasača, što je gotovo nemoguće pošto se očekuje da će ove ili najkasnije sledeće nedelje osvojiti većinu, onda na scenu stupaju malo poznati kandidati koji su s njim bili na glasačkom listiću ali nisu osvojili ni promil glasova i koji sigurno ne mogu da osvoje podršku Demokratske nacionalne konvencije.

Tu se postavlja pitanje može li sadašnja potpredsednica SAD Kamala Haris automatski da zameni Bajdena ako se povuče iz izborne trke. Jednostavan pravni odgovor je ne, pošto ona nije na listiću za unutarstranačke izbore i ne bi imala prioritet nad bilo kojim drugim kandidatom.

Ona bi potencijalno mogla da bude prvi kandidat među delegatima konvencije ako bi se Bajden povukao.

Ali ispred nje bi verovatno bili svi oni na koje Demokratska stranka računa kao na potencijalne kandidate za predsedničke izbore 2028. godine. Na toj listi su Gevin Njusom, guverner Kalifornije, Grečem Vitmer iz Mičigena i Džoš Šapiro iz Pensilvanije.

Ono što je definitivno je da rukovodstvo Demokratske stranke ne može jednostrano da odredi novog kandidata ako se Bajden iz bilo kog razloga povuče iz trke. U toj situaciji, delegati će, na osnovu rezultata unutarstranačkih izbora, glasati za onog koji je osvojio najviše glasova. U slučaju da nijedan kandidat ne dobije dovoljan broj glasova, već opredeljeni delegati mogu da menjaju vernost i biraju drugog. I tu se vraćamo na početak ove priče – rešenje je bila Mišel Obama, naravno samo pod uslovom da Bajden nije kandidat, što je trenutno samo u domenu želje određenog broja demokrata.

Ali nije sve definitivno ni u drugom uglu ringa u kojem se nalazi republikanski izazivač Donald Tramp – od milošte prozvan „gospodin ako“. Taj „epitet“ proističe iz brojnih tužbi koje se protiv njega vode, kako na nivou saveznih država tako i na federalnom nivou.

Trampovim mukama nema kraja 

Kada su izbori u pitanju, Tramp je odneo značajnu pobedu protiv savezne države Kolorado koja mu je, zbog navodnog podsticanja nemira na Kapitol Hilu 6. januara 2021. godine, zabranila učešće na unutarstranačkim izborima u toj državi.

Vrhovni sud SAD je pak odlučio da bivši predsednik ima pravo da se pojavi na biračkom listiću. Prema mišljenju suda, savezne države ne mogu diskvalifikovati kandidata na osnovu trećeg stava 14. amandmana Ustava i to jedino može da učini Kongres.

Tom odlukom Trampu su odagnani i problemi vezani za  dodatne dve zabrane u državama Ilinois i Mejn, pošto će se Vrhovni sud sigurno pozvati na svoju odluku od 4. marta.

Ipak, to nije kraj Trampovim problemima. Sudskom odlukom države Njujork obavezan je da plati 355 miliona dolara plus 100 miliona sudskih troškova zbog prevare, pronevere i izdavanja lažnih finansijskih izveštaja o vrednosti svojih nekretnina u cilju dobijanja povoljnijih kredita od finansijskih institucija.

Takođe mu je zabranjeno poslovanje u državi Njujork na tri godine, a njegovim sinovima na dve godine.

To je samo jedna od 33 tužbe s kojima se Tramp suočava zbog poslovnih malverzacija, ali svakako najznačajnija je presuda Federalnog apelacionog suda u Vašingtonu iz februara po kojoj on nema imunitet od krivičnog gonjenja u vezi sa optužbama da je hteo da preinači poraz na predsedničkim izborima 2020. godine. U slučaju da presuda postane pravosnažna, Tramp bi mogao da bude osuđen na ozbiljnu zatvorsku kaznu i time završi svoju političku karijeru.

Zbog toga su sve oči uprte na 25. april, kada će o njegovoj žalbi odlučivati Vrhovni sud. Tramp u tom slučaju može da bude relativno miran u pogledu ishoda i potencijalne oslobađajuće presude, s obzirom na to da je troje od devetoro sudija sam postavio tokom svog predsednikovanja, čime je broj onih konzervativnih sudija povećan na pet.

Ako pređe i tu prepreku, ostaje mu još samo jedna do definitivne nominacije, a to je već pomenuti 3. stav 14. amandmana Ustava i eventualna suspenzija od strane Kongresa. Ali pošto dva doma, Senat i Predstavnički dom, teško mogu da se dogovore i koji je trenutno mesec, dan ili doba godine, bivši predsednik o suspenziji ne mora mnogo da brine. 

Ono što ipak može da ga brine je reakcija onog dela umerenih republikanaca koji vide „veliku, ali pravnu Ameriku“. Republikanski strateg i bivši zvaničnik Trampove kampanje Brajan Sejčik smatra da toliki broj optužnica podignutih protiv Trampa može da se vrati kao bumerang njegovom izbornom kredibilitetu.

„Možda to učvršćuje Trampovu tvrdokornu bazu, ali time se ne čini ništa da vratimo republikance sa fakultetskim obrazovanjem koje smo izgubili u poslednjih pola decenije. Realna mogućnost da bi Tramp mogao da dobije republikansku nominaciju – s jednom ili više optužnica - a zatim ponovo izgubi Belu kuću, podstakla je neke republikance da apeluju na stranku da jednom zauvek raskine s njim“, rekao je on za magazin Njuzvik. 

Nama jedino ostaje da 5. novembra kupimo kokice i navijamo za svog favorita ako u međuvremenu ne dobijemo nove junake, u šta je, ipak, teško poverovati.

(NIN) Foto: Patrick Semansky/AP