Identitet Srba se topi od stvaranja Jugoslavije

- Vladimir Gaćinović, idejni vođa Mlade Bosne, rekao je svom profesoru na studijama Jovanu Skerliću da Srbiji ne treba Jugoslavija. On je smatrao da se prvo mora stvoriti srpska država na svojim etničkim prostorima. Svi odbori u BiH su se izjasnili da hoće da se ujedine sa Srbijom, a ne sa Jugoslavijom. Mladobosanci su za tu ideju skoro svi dali život - kaže prof. dr Radoslav Gaćinović.

- Sakupio sam i sabrao sve poznate i nepoznate činjenice iz života Vladimira Gaćinovića, revolucionara, osnivača, idejnog vođe i ideologa Mlade Bosne.

Opisao sam njegov uzbudljiv životni put od rodne Bileće u Hercegovini do smrti u Frajburgu u Švajcarskoj. Ovo delo je i odgovor falsifikatorima istorije na mnoge neistine lansirane u domaćoj i svetskoj javnosti o Mladoj Bosni i o mnogim značajnim pitanjima koja se tiču srpske nacionalne istorije sa početka 20. veka.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže prof. dr Radoslav Gaćinović, autor monografije "Osvetnik (Srpski revolucionar koji je promenio tok istorije)", koja je posvećena njegovom pretku Vladimiru Gaćinoviću, a koju je objavio povodom 130 godina od rođenja čuvenog mladobosanca.

- Nažalost, ima toga mnogo što možda nikada neće biti dostupno javnosti. Mnoge tajne su mladobosanci odneli sa sobom u grob. Međutim, ja sam temeljito istraživao političke prilike na Balkanu na početku 20. veka u kojima je živeo i delovao jedan od najvećih srpskih revolucionara. Ima činjenica u monografiji za koje će javnost prvi put čuti, poput one da je Vladimirov mlađi brat Vojislav veliku Vladimirovu arhivu predao Marku Andrejeviču Natansonu u Ženevi da je odnese u Rusiju kako ne bi dospela u ruke agentima EVIDENC biroa. Ona još uvek nije dostupna naučnoj javnosti. Ja sam u ovoj monografiji prosto načeo neke istorijske probleme, neke sam razradio, a na neke sam sa mog aspekta stavio tačku. U svakom slučaju, ima dosta novih činjenica koje će biti od koristi istraživačima i svim onim koji tragaju za istinom o ovim velikim i teškim danima naše istorije.

Gledajući sa današnjeg aspekta, kako biste ocenili istorijsku ulogu Mlade Bosne i Vladimira Gaćinovića?

- Mlada Bosna, omladinski oslobodilački pokret sa početka 20. veka, ostavila je nezaobilaznu istorijsku, politikološku, filozofsku i pravnu tekovinu, koja podseća na slobodu, hrabrost, dostojanstvo, nacionalizam u najpozitivnijem smislu reči i na sve one najveće evropske vrednosti tog vremena. Ona je imala najjasniji politički program, i to: oslobođenje - ujedinjenje BiH sa Srbijom. Mlada Bosna nije mogla javno da obnaroduje sedište i adresu imajući u vidu da je bila tajna revolucionarna organizacija i da je EVIDENC biro bio veoma moćan i svugde prisutan, pa bi sigurno bila sprečena svaka aktivnost njenih članova. Adresa je bila tamo gde je boravio njen osnivač i idejni vođa - Vladimir Gaćinović - a menjala se u nekim periodima svakog dana.

Kako biste uporedili današnje vreme i vreme Mlade Bosne s početka 20. veka?

- Ta se vremena ne mogu upoređivati. Omladina, vojska, intelektualci, kulturni radnici, ceo narod na početku 20. veka su bili odlučni i privrženi svojoj otadžbini i spremni za borbu. Tada je bio u najvećoj meri izgrađen nacionalno identitet. Sloboda je bila svetinja i za slobodu je svako išao sa ponosom da se bori. S nastankom Jugoslavije srpski nacionalni identitet se počeo topiti i tako se razgrađivao čitavi minuli vek. Ljudi se lako odriču delova svoje teritorije, pisma, crkve...

Ima li nekih sličnosti?

- Sličnosti su što smo i danas kao i tada pod stalnom pretnjom zapadnih sila, raznim ultimatumima, uvredama i poniženjima. Svetska javnost ćuti pred strašnim pogromom Srba u Hrvatskoj, BiH, pomažu u otimanju Kosova i Metohije, a najočigledniji vid strašnog nasilja je NATO agresija protiv Srba i ko zna šta nam još spremaju. Današnja situacija u nekim prilikama pomalo podseća na onu s početka veka, upozorava i zabrinjava.

Vaš predak Vladimir bio je protiv Jugoslavije, na to je gladao kao na "kvarenje srpskog vina hrvatskom vodom".

- Svi radovi Vladimira Gaćinovića , posebno "Smrt jednog heroja", "Krik očajnika" i "Onima koji dolaze", odišu srpskom nacionalnom idejom. On se družio sa najvećim umovima toga vremena i razumeo je mnoge geopolitičke turbulencije na Balkanu, koje drugi nisu. On je svom mlađem bratu Vojislavu jednom prilikom rekao da Srbiji preti dugoročno velika opasnost od Jugoslavije o kojoj su tada maštali i veliki srpski intelektualci. Svom profesoru na studijama Jovanu Skerliću je rekao da Srbiji ne treba Jugoslavija. On je smatrao da se prvo mora stvoriti srpska država na svojim etničkim prostorima. Svi odbori u BiH su se izjasnili da hoće da se ujedine sa Srbijom, a ne sa Jugoslavijom. Mladobosanci su za tu ideju skoro svi dali život.

Kako danas porodica Gaćinović gleda na svog slavnog pretka?

- Sa najvećim poštovanjem odnosimo se prema liku i delu svog slavnog pretka Vladimira. Njegovo delo sve u porodici podseća da su nacionalno opredeljenje, profesionalizam, samokritičnost, odgovornost i veliki osećaj rodoljublja prosto smisao postojanja. Ja sa velikim ponosom ističem da je Vladimir Gaćinović bio i ostao jedan od ugaonih kamenova srpstva u stilu simbolike njegovog spomenika koji se kao stražar uzdiže između ponosnih hercegovačkih brda. Vladimir je širom sveta na najbolji mogući način predstavljao svoju rodnu Bileću, Hercegovinu i srpstvo u celini i on će za porodicu i za mnoge Srbe ostati večno svetionik.

(Novosti)