Praznik: Zašto na Blagu Mariju ne valja raditi

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagu Mariju, praznik posvećen Mariji Magdaleni.

Marija Magdalena je bila rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.

U svojoj mladosti je bila grešnica ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.

Nakon Hristovog vaskrsenja, ona postaje propovednica, putuje i u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje. Postoji verovanje da je nam je od nje ostalo farbanje crvenih jaja za Vaskrs.

Iz Rima je Marija Magdalena otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.

Blaga Marija je, po narodnom verovanju, sestra Ilije Gromovnika.

Takođe se veruje da je zaštitnica žena i da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti. 

Prema narodnom verovanju vremenske nepogode i grmljavina nisu neuobičajene na današnji dan, jer "brat i sestra razgovaraju".

Praznik posvećen Blagoj Mariji je i Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija.

(Agencije)