Ovo je sporna presuda Ustavnog suda koja je izazvala krizu u BiH

Ustavni sud BiH u presudi kojom je utvrdio da član 53. Zakona o poljoprivrednom zemljištu Republike Srpske nije u saglasnosti sa tri člana Ustava BiH naveo je da „ukida pomenuti član Zakona“, te da on prestaje da važi „narednog dana od dana objavljivanja odluke u Službenom glasniku BiH“.

Ono što posebno upada u oči kada se radi o spornoj presudi u čijem posjedu je „Glas Srpske“ jeste to što Ustavni sud BiH uporište za ovakvu odluku sa kojom se nisu složile srpske sudije Zlatko Knežević i Miodrag Simović, nalazi u svojoj odluci iz 2012. godine donesenoj po apelaciji bivšeg lidera SDA Sulejmana Tihića.

- Ustavni sud ističe da se pitanjima državne imovine i ustavne nadležnosti za njeno regulisanje bavio u svojoj odluci broj U-1/11 od 13. jula 2012. godine. U navedenom predmetu Ustavni sud je ocjenjivao ustavnost Zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske i pod zabranom je raspolaganja, te je zaključio da je Republika Srpska donijela pobijani zakon protivno Ustavu BiH, jer se radi o isključivoj nadležnosti BiH u regulisanju pitanja imovine i da cjelokupan zakon ne može ostati na pravnoj snazi - navodi se u presudi.

Dalje, Ustavni sud ponavlja da je, iako svaki nivo vlasti uživa ustavnu autonomiju, entitetska ustavna nadležnost podređena obavezi da mora biti u skladu s Ustavom BiH i „odlukama institucija BiH“.

- Imajući u vidu odredbe Ustava BiH kojima je utvrđen pravni kontinuitet države BiH, da je shodno tome država BiH titular imovine pravnih prethodnika, da BiH ima isključivo pravo nastaviti da reguliše državnu imovinu čiji je ona titular, Ustavni sud zaključuje da osporena odredba Zakona o poljoprivrednom zemljištu koja je propisala da predmetno poljoprivredno zemljište po sili zakona postaje svojina i posjed Republike Srpske nije u saglasnosti sa članom I/1, članom III/3.b) i članom IV/4.e) Ustava BiH - navodi se u presudi.

(Glas Srpske)