Srpska daje još 11 miliona Čičiću za HE "Bistrica"

Republika Srpska postaće po drugi put vlasnik preduzeća „Hidroelektrane (HE) Bistrica“. To preduzeće je prije 11 godina prodato firmi „Kaldera company“ Milenka Čičića za 6,8 miliona KM, a Srpska ga sad otkupljuje za čak 21,6 miliona KM.

Republika Srpska 13.11.2019 | 20:26 Tako će „igranje“ sa vlasništvom u „HE Bistrica“ biti plaćeno 14,8 miliona KM, a RS će dobiti preduzeće koje lani imalo dobit manju od 60.000 KM.

Nakon što je Srpska ljetos kupila 51 odsto preduzeća „HE na Bistrici“ za 10,6 miliona KM, sada namjerava kupiti i ostatak od 49 odsto i za to platiti 11 miliona KM.

Sve bi trebalo da bude završeno na redovnoj Skupštini akcionara „HE na Drini“ 9. decembra.

Prije dva dana Luka Petrović, v.d. direktora “Elektroprivrede RS”, zatražio je dopunu dnevnog reda, te je juče Nadzorni odbor ekspresno, telefonski, odobrio da se na Skupštini razmatra i donošenje Odluke o kupovini 49 odsto udjela u društvu „HE Bistrica“ Foča prema Ponudi broj: 222/19 od 1. novembra 2019. godine.



Pomenutih 49 odsto udjela u „HE Bistrica“ u vlasništvu je firme „Kaldera company“ Milenka Čičića iz Laktaša, bliskog članu predsjedništva BiH iz Republike Srpske Miloradu Dodiku, koji je godinama poslovne sastanke održavao u njegovom motelu „Kaldera“.

Na dnevnom redu iste sjednice je i Rebalans plana poslovanja „HE na Drini“ za 2019. godinu.

Uprava „HE na Drini“ u tom Rebalansu je navela da je kupovina 51 odsto udjela u „HE na Bistrici“ za 10,59 miliona KM u potpunosti realizovana.

“Nakon što su izvršena plaćanja postojećim ulagačima, očekuje se da Okružni privredni sud u Trebinju izda Rješenje o registraciji novih uloga sa 51 odsto vlasništva našeg preduzeća u društvu „HE Bistrica“. Preduzeće ima namjeru da u 2019. ili 2020. godini otkupi i preostalih 49 odsto udjela, čime bi steklo 100 odsto vlasništvo u „HE Bistrica“ i time nastavilo sa aktivnostima na gradnji četiri hidroelektrane. Za ove namjene planira se izdvojiti dodatnih 11 miliona KM”, navedeno je u Rebalansu plana poslovanja „HE na Drini“ za 2019. godinu.

Rebalans plana investicija „HE na Drini“ za ovu godinu iznosi 37,02 miliona KM ili 52 odsto iznad planiranih investicija za 2019. godinu (24,36 miliona KM).

Rebalans je, kako navode u “HE na Drini”, u cjelosti pokriven sredstvima slobodne amortizacije i potraživanjima od Matičnog preduzeća Elektroprivrede RS, odnosno realnim vlastitim izvorima.

Decenijsko namještanje posla

Vlada Republike Srpske je 2006. godine dala koncesiju za izgradnju četiri hidroelektrane „Elektrodistribuciji“ Pale koja je zbog toga osnovala koncesiono preduzeće „HE Bistrica“. Vlada je zatim 2008. godine odlučila da uključi „Kaldera company“ Milenka Čičića u gradnju tih hidroelektrana na rijekama Bistrici i Janjini kod Foče vrijednih oko 150 miliona maraka.

Nakon toga je Skupština akcionara “Elektrodistribucije” Pale predala 90 odsto vlasničkog udjela u koncesionom preduzeću „HE Bistrica“ laktaškoj kompaniji (Dokument: Kaldera_ugovor o pristupanju ). Portal CAPITAL pisao je o tome u tekstu „AFERA: “Elektrodistribucija” Pale izabrala partnera bez javnog konkursa“.

Međutim, nekoliko godina kasnije, 2012. godine „Kaldera“ je zbog nedostatka novca za izgradnju hidroelektrana ponudila „Elektrodistribuciji“ Pale da otkupi udio u koncesionom preduzeću „HE Bistrica“. Udio „Kaldere“ bio je 90 odsto, a „Elektrodistribucije“ Pale 10 odsto.

Otkup nije realizovan, a zatim u vlasništvo „HE Bistrica“ ulazi firma „Energo Bosna“ Prag, Češka, ali ni to nije uticalo da hidroelektrane budu izgrađene.

„HE na Drini“ je 15. februara ove godine ponuđeno da otkupe 51 odsto udjela u „HE Bistrica“, s tim da se prodaje cjelokupan udio „Elektrodistribucije“ Pale i češke firme, te dio laktaške firme.

Na taj način „Kaldera company“ i „Energo Bosna“ su dobile više od 4,1 milion KM, a „Kalderi“ je u vlasništvu odstalo 49 odsto preduzeća „HE Bistrica“ koje sada namjerava naplatiti 11 miliona KM.

Vlasnik „Kaldere“ Milenko Čičić priznao je 2016. godine da je utajio porez zbog čega ga je Sud BiH osudio na godinu dana zatvora i novčanu kaznu od 100.000 maraka.

(Capital)