Piketi: Nijemci prvi nisu platili svoj dug!

Evropski konzervativci, naročito u Nemačkoj, uništiće Evropu i evropsku ideju zbog insistiranja na tome da Grčka otplati dug, ocenjuje istaknuti francuski ekonomista i profesor na Pariškoj školi ekonomije Tomas Piketi.

- Nemačka je najbolji primer države koja kroz istoriju nikada nije platila spoljni dug. Ona nema pravo da drži lekcije drugim državama - rekao je Piketi za nemački list "Cajt".

- Ni posle Prvog ni posle Drugog svetskog rata, Nemačka nije vratila dugove. Ipak, često je terala druge da plate dugove, pa je tako zahtevala ogromne reparacije od Francuske nakon Francusko-pruskog rata iz 1870. godine, koje je i dobila - navodi francuski ekonomista, a prenosi londonski portal "City A.M."

Piketi tvrdi da Nemačka profitira od situacije u Grčkoj, jer toj zemlji produžava otplatu zajmova po komparativno visokim kamatnim stopama, a takođe je govorio i o Velikoj Britaniji, koja je, kako je rekao, veći deo svog budžeta potrošila na otplatu dugova nagomilanih za vreme Napolenovih ratova nego što je potrošila na obrazovanje.

- To nije smelo da se dogodi, i ne sme da se događa danas - ističe on, uz tvrdnju da je potpuno smešna opcija koja se trenutno preporučuje Grčkoj.

Umesto toga, Piketi je zatražio mogućnost restrukturiranja dugova širom Evrope, kao i veću fleksibilnost među članicama Evropske unije.

- Evropa je osnovana na temelju praštanju dugova i investicija u budućnost, a ne na ideji beskrajnog kažnjavanja. Moramo zapamtiti ovo. Oni koji danas žele da najure Grčku iz evrozone će završiti na smetlištu istorije.

Ako nemačka kancelarka Angela Merkel želi da osigura svoje mesto u istorijskim knjigama, onda mora stvoriti rešenje za grčko pitanje, uključujući konferenciju o dugu na kojoj možemo početi od nule. Ali sa obnovljenom, daleko jačom fiskalnom disciplinom - zaključio je Piketi.

Kako je Nemačka otplatila dug?

Ekonomista dodaje kako su se kroz istoriju iskristalizirala dva načina otplate dugova. Onaj koji se sada nameće Grčkoj, i drugi, puno lakši, koji je koristila i Nemačka.

- Jedan način vraćanja duga demonstriralo je Britansko carstvo u 19. veku, nakon vrlo skupih ratova s Napoleonom. To je spora metoda koju sada preporučuju Grčkoj. Carstvo je vratilo dugove kroz strogu budžetsku disciplinu. To je uspelo, ali trajalo je jako dugo. Druga metoda je mnogo brža i to je Nemačka dokazala u 20. veku, a sastoji se od tri komponente: inflacije, posebnog poreza na privatno bogatstvo i delimičnog oprosta dugova - objašnjava Piketi.

- Nakon što je završio rat 1945. godine, dug Nemačke iznosio je više od 200 odsto BDP-a. Deset godina kasnije, ostao je vrlo mali deo: javni dug bio je manji od 20 odsto BDP-a. U isto vreme i Francuska je izvela sličnu stvar. Nikad to ne bismo uspeli da postignemo tako brzo kroz fiskalnu disciplinu koju danas preporučujemo Grčkoj. Umesto toga obe države koristile su drugu metodu koju sam spomenuo, a u kojoj je jedna od tri komponente i oprost dugova. Setite se samo Londonskog sporazuma iz 1953. kada je 60 odsto nemačkog duga otpisano, a unutrašnji dugovi su restrukturirani - zaključuje Piketi.