Pokušali da spriječe pomen u Jadovnu

Komemoracijom kod spomenika u Jadovnu obeležen je Dan sećanja na ustaški logor u kojem je 1941. ubijeno 10.000 ljudi, uglavnom Srba i Jevreja.

Uoči komemorativnog skupa "Dan sećanja na Jadovno", nedaleko od tog mesta treću godinu uzastopno okupili su se na kontra-skupu predstavnici nekoliko hrvatskih udruženja veterana iz poslednjeg rata, s porukom da su brojke žrtava o kojima se govori na komemorativnom skupu, "istorijski falsifikat".

Oni su pokušali da blokiraju prolaz do mesta komemoracije, ali ih je policija brzo uklonila s puta.Nosili su transparent "Pijetet žrtvama - Da, Četničko-komunističkom antifašizmu - Ne!", prenela je agencija Hina.

Skup kod Šaranove jame, najpoznatijeg stratišta tog logorskog kompleksa, organizovali su Srpsko narodno veće (SNV), Koordinacija jevrejskih opština, Eparhija gornjo-karovačka SPC i Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.Na komemoraciji je bio i ministar rada Srbije Aleksandar Vulin.

Predsednik Srpskog narodnog veća, Milorad Pupovac rekao je na komemoraciji da je pre 74 godine u Jadovnu počelo ostvarivanje programa genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, i zločina prema komunistima."Danas sve više čujemo glasove koji negiraju, omalovažavaju i prećutkuju ovaj zločin", upozorio je Pupovac i dodao da se "u današnje vreme više poštuju žrtvine žrtve, nego žrtve same".

Ministar kulture Hrvatske Borislav Šipuš je ukazao da je logor Jadovno jedno od najtragičnijih mesta hrvatske moderne istorije."Ovo mesto je tragično po sve, ali i nas Hrvate, po ono što mislimo o sebi, i to ne zato što smo ovde trpeli zlo, nego zato što ga je ovde neko činio u naše ime. Ovo je mesto gde nikakav revizionizam nije moguć jer su činjenice suviše neumoljive", naglasio je Šipuš.

Ministar rada Srbije, Aleksandar Vulin osvrnuo se na kontra-skup, rekavši da bi na mestu logora Jadovno trebalo ćutati, ali da je dolazeći na komemoraciju video "one koji vrište što jame nisu dovoljno pune".

"Sedamdeset i četiri godine su izgleda preduge da bi se pamtila istina, ali ipak prekratke da bi se od dželata napravila žrtva i od žrtve dželat. Mir treba živima, a ne mrtvima jer se ne mogu pomiriti dželati i žrtve. Ne može isti venac na Blajburg i u Jasenovac", rekao je Vulin.

Vulin je naglasio da traži mir, kao što Srbija traži i nudi mir i, prema njegovim rečima, hoće da bude najbolji komšija, najbolji prijatelj i najpouzdaniji partner.

"I kada predsednik srpske vlade ponudi ruku i priliku da se nemo, u tišini, sa pijetetom i poštovanjem pokloni svakoj žrtvi, onda se prema takvom gestu treba odnositi sa poštovanjem i pijetetom. Kamo sreće da se krene takvim primerom, pa da svako pogne glavu pred žrtvom onog drugog i eto mira među živima. Eto vekova mira", poručio je Vulin.

On se zapitao koji je to put i život koji je vikara ustaške vojske Alojzija Stepinca preporučio za sveca jer, kako je rekao, ako jeste, šta je onda sa dušama poklanih u Jadovnu, sa dušama pobijenih u Jasenovcu.

"Šta da kažem seni Dijane Budisavljević, majci 15.000 srpske i jevrejske dece, šta njoj da kažem, što nju ne posvetite? Nema Srbina koji joj ne bi ikonu poljubio i sveću zapalio. Šta da kažem ako je život vikara ustaške vojske preporuka za nebo, gde je onda put onih koje je ta vojska u jame pobacala", zapitao je Vulin.

Logor Jadovno osnovale su vlasti tzv. Nezavisne Države Hrvatske, na planini Velebit, u Lici. Logor je postojao od aprila do avgusta 1941. godine kada je zatvoren na zahtev italijanske vojske.

U njemu je ubijeno nekoliko desetina hiljada ljudi, uglavnom Srba i Jevreja, ali i protivnika ustaškog režima.Kompleks logora Gospić-Jadovno-Pag, u istoriografiji poznatiji kao Jadovno, uz Jasenovački koncentracioni logor bio je najveće stratište za vreme NDH.

Izvor: Beta