Privatizacija Elektroprivrede Srpske je zločin

Privatizacija Elektroprivrede je „veliki zalogaj". To bi moglo da razjari stanovništvo. Zbog toga se ovdje smišljaju zaobilazni putevi koji bi trebali da zavaraju i da stvar učine nevidljivom.

Važno je da prođe prvi korak. Kasnije kada sve bude jasno biće kasno. To je poznati metod zarobljavanja. Odatle tolika potreba da se stvar spriječi odmah u početku, na prvom koraku.

Tu je i „ispipavanje pulsa" naroda. Vlada se drži po strani. Da vidi kako će stvar da ide.
„Pravilnik o snabdijevanju kvalifikovanih kupaca električnom energijom i postupak promjene snabdjevača" donijela je Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske i to saopštila javnosti 31.12.2014. godine. Vlada „sigurno je" o tome ništa ne zna. Da bi se smanjila odgovornost potrebno je u važnu igru uvesti nevažne igrače. Da se stvar učini nevažnom.

Međutim, stvar je veoma važna, ozbiljna. Jedna od najozbiljnijih i najopasnijih. Radi se o prodaji, privatizaciji naše Elektroprivrede, kao poslednjeg utočišta i uporišta našeg opstanka na ovim prostorima. Kada i ako se i to dogodi onda će sve biti jasno.

To nam je kraj.

Znajući da je Elektroprivreda toliko važna za privredu i narod odluka o njenoj direktnoj privatizaciji, putem prodaje, nije se smjela donijeti. Morao se je pronaći zaobilazni put. Da se stvar što više prikrije i da po mogućnosti bude nevidljiva. Ovdje se to ostvaruje posredstvom tržišnog formiranja cijene električne energije predstavljeno kao sloboda potrošača da bira snabdjevača električnom energijom.

Mora se priznati da se u tome uveliko uspjelo. Prvih negativnih reagovanja nije bilo. Čak su izrečene i određene pohvale. To će, kažu, oboriti cijenu i povećati kvalitet snabdijevanja. Kao da se ne vidi poslednji korak, zadnja namjera.

Ovo je prvi korak koji ubrzano vodi najokrutnijoj, najbrutalnijoj, najbesmislenijoj privatizaciji naše Elektroprivrede. Da je poklonimo evropskom Zapadu.

Kada i ako se sve ovo dogodi naša Elektroprivreda će biti u rukama, u realnom ekonomskom vlasništvu, nekih privatnih trgovaca električnom energijom. Ona će formalno pravno biti naša, a stvarno, ekonomski biće njihova. Radit će za njih, a protiv nas. Naši će po njihovim nalozima proizvoditi određene količine energije koju će oni prodavati na evropskim berzama. Cijene će biti nekoliko puta veće od naših sadašnjih pa ako budemo imali novaca moći ćemo je i mi kupovati. Na „blagodatnom" slobodnom evropskom tržištu. A onda će nam oni tu našu struju vratiti u našu distributivnu mrežu i mi ćemo biti sretni što smo odabrali najpovoljnijeg snabdjevača koji će nam našu struju prodavati po nekoliko puta većoj cijeni od sadašnje.

To je crna budućnost u koju smo se uputili i kuda nas vodi naša domaća patriotska vlast, koja toliko brine za svoj narod. Crna budućnost da crnja ne može biti. Kada stignemo do kraja do kupovine naše struje na evropskim berzama našem siromaštvu neće biti kraja, a o razvoju privrede neće biti ni govora.

Regulatorna komisija nije nam saopštila još jednu važnu stvar. U Evropskoj direktivi 2003/54 od 26. juna 2003. godine, koju ona ovim svojim Pravilnikom provodi, stoji da kada se sve ovo završi svako će „iz bijelog svijeta" moći ovdje da dođe i da slobodno po vlastitom izboru gradi bilo hidro ili termoelektranu i da ga niko u tome neće moći spriječiti. Da ovdje proizvodi i da prodaje struju evropskom tržištu, evropskim berzama, a mi ako imamo novca da je kupujemo.

Je li ovo privatizacija Elektroprivrede na najgori, najgnusniji, najpodmukliji, prevarantski, izdajnički način. Da li smo zaista digli ruke od sebe. Treba vjerovati da nam se ovo neće dogoditi. Da ćemo uspjeti da ovo spriječimo.

Piše: Prof.dr Aleksa Milojević