Knjiga izazvala buru u Crnoj Gori

Knjiga Miroslava Ćosovića „Bizarni sveci srpske crkve“, koju promoviše kanonski nepriznata CPC, danima izaziva zgražavanje sveštenstva, monaštva i vernika Mitropolije crnogorsko-primorske. U njoj autor iznosi tvrdnju da su svi sveci SPC „bizarni, genocidni, krvoločni, svirepi, organizatori političkih ubistava, pedofili, sladostrasnici, kasapi, ludi“...

Čak je i vladika Petar Drugi Petrović Njegoš, po autoru, „izdajnik u pokušaju“ i „mašina za proizvodnju popova“, a Crnogorci „miks Vlaha i Albanaca“! Stefan Nemanja je „genocidan“, „krvoločan i svirep“, Sveti Sava „organizator političkih ubistava“, Sveti kralj Milutin „pedofil, svirepi otac i sladostrasnik“. Za Svetog Stefana Dečanskog Ćosović kaže da je „kasapin“, Svetog Uroša da je „lud“, a Sveti despot Stefan Lazarević „hrišćanoubica i nogosjek“.

- Opisujući navodnu „bizarnost svetaca Srpske crkve“,Miroslav Ćosović je u ovoj knjizi, zapravo, opisao sebe - kaže protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić. - Evidentno je da mu je cilj bio da se na više nego primitivan način predstavi crnogorskoj javnosti. Kako bi, na primer, Ćosović danas okarakterisao Svetog Apostola Petra, koji se tri puta pre raspeća odrekao Hrista? U kojoj Ćosovićevoj kategoriji bi se, recimo, našao Sveti Apostol Pavle, koji je kao Savle bio najveći gonitelj hrišćana? Da li bi Svetu Mariju Egipćanku, veliku svetiteljku i primer pokajanja, možda nazvao prostitutkom? Ćosović se posebno obrušio na Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog. Naravno, ni tu nije hteo da „gubi vreme“ i „pročita njegova dela“.

Ćosović u knjizi često pominje mnoga poznata imena, poput književnika Filipa Davida i univerziteskog profesora Jovana Bajforda, sina reditelja Timotija Džona Bojforda.

- Srpski istoričari pišu da je kralj Milutin Simonidi pokvario matericu kad je imala samo osam godina. Ona je bila njegova žena. Ja sam ga nazvao pedofilom i mislim da nisam pogrešio, jer se radi o čoveku koji je seksualno iskoristio devojčicu od osam godina. To nije bilo uobičajeno ponašenje u srednjem veku - istakao je Ćosović.

“IZDAJNIK U POKUŠAJU“

Ćosović se za tvrdnju da je Njegoš bio „izdajnik svoga naroda u pokušaju“ poziva na dukljanskog akademika Branka Pavićevića. On je rekao da je Njegoš, tobože, od ruskog cara tražio dopuštenje da se on i deset do 20 crnogorskih familija presele u Rusiju, što je, navodno, zaprepastilo i same Ruse.

- To je pokušaj izdaje, ostavljanje svog naroda na cedilu - smatra Ćosović.

Izvor: Večernje novisti