Crna Gora: Od seksa i budžet puniji

I u Crnoj Gori se vode javne polemike treba li ili ne legalizovati prostituciju. U „Sigurnoj ženskoj kući“ smatraju da bi korist imali samo svodnici.

Pitanje legalizacije prostitucije u Crnoj Gori, koje su nedavno pokrenuli pojedini pravnici, ustalasalo je strasti u najmanjoj balkanskoj državi.

U Crnoj Gori, od mora do Durmitora, skrivenih prodavačica ljubavi ima na saobraćajnicama, u disko klubovima, kafićima, hotelima...

Upućeni tvrde da je u Podgorici lako naći javnu kuću, samo ako znate gde da tražite. Na jahtama po primorju lepotice prodaju telo, a kroz „Sigurnu kuću“ prošlo je više od 70 žena koje se bave najstarijim zanatom.

- Kod makroa je trend da traže devojčice ili dečake od 13, 14 ili 15 godina - navodi Ljiljana Raičević iz „Sigurne ženske kuće“, koja se zalaže za strožije kazne za makroe, podvodače, ali i one koji koriste „ljubavne usluge“.

Ljiljana Raičević ističe i da bi legalizacija prostitucije bila „poklon“ za svodnike i seks industriju.

- Potpomogla bi trgovinu ženama u svrhu seksualne eksploatacije. Oni koji vode bordele obogatili bi se na račun prostitucije, a te žene ne bi imale sigurnu platu, niti bi imale uvid koliko gazda zarađuje na njima - kategorična je Raičević.

Pre 12 godina odlukom suda u Luksemburgu članicama Evropske unije dozvoljeno je da prostituciju zakonom definišu kao profesiju. U „Sigurnoj ženskoj kući“ istraživali su kako se to odrazilo u Nemačkoj.

- Nemci su došli u apsurdnu situaciju, nakon što je legalizovana prostitucija. U bordelima je ponestalo prostitutki, pa su ih tražili preko Zavoda za zapošljavanje. I onda su žene do 55 godina koje odbiju taj posao izgubile prava i naknade koje im je obezbeđivala služba zapošljavanja - ističe naša sagovornica.

Ljiljana Raičević smatra da bi se legalizacijom, ipak, poboljšala zdravstvena zaštita prostitutki.

- Kada obole, više nikom nisu potrebne. Makroi im okrenu leđa, pa ne čudi da većina tih žena kasnije ima problem sa drogom, alkoholom. S druge strane, mi ne možemo znati kakvo je stanje devojke s obzirom na činjenicu sa koliko je muškaraca opštila - ističu u SŽK.

Jedan od glavnih argumenata onih koji se zalažu za legalizaciju ovog zanata je zarada od poreza. U Švedskoj, na primer, u budžet se slije više para od javnih kuća nego od fabrike automobila.

Predrag Drecun, ekonomski analitičar, smatra da se crnogorski budžet legalizacijom prostitucije ne bi naročito okoristio.

- Bilo koji biznis, pa i ovaj, bolje je da je uređen zakonom, nego da se razvija na crnom tržištu. Ovde je reč o usluzi koja ima tretman najstarijeg zanata na svetu i teško se može iskoreniti bilo čime. U krajnjem, da li će biti legalizovana ili ne odlučiće nadležni, ali smatram da ekonomski efekti od toga, makar u početnom stadijumu, ne bi bili vidljivi - prokomentarisao je Drecun.

Sličan je stav i ekonomista u regionu. I u Srbiji, Bosni i Hercegovini, takođe se vodi debata o legalizaciji najstarijeg zanata, a crnogorski zaštitnik ljudskih prava i sloboda Šućko Baković poručuje da o tome treba promisliti.

- Ne treba postupiti ishitreno. Potrebno je ozbiljno naučno istraživanje i tek na osnovu rezultata opredeliti se za rešenje. Osnovno je voditi računa o ljudskim pravima, kako i na koji način da se zaštite osobe koje su se opredelile da na taj način zarađuju za život - kaže Baković.

Izvor: Večernje novosti