Klimatske promjene skupo će koštati SAD

Klimatske promene, koje će SAD godišnje koštatati na stotine millijardi dolara, veoma loše će uticati na američku ekonomiju.

U izveštaju Riski Biznis, čiji su između ostalih autori i bivši američki sekretar Trezora Henk Paulsona i nekadašnji gradonačelnik Majkl Blumberg, procenjuje se da će vlasnike građevina u priobalnim  zonama štete usled poplava i olujnih vetrova koje su direktna posledica klimatskih promena koštata 25 milijardi evra godišnje u narednih 15 godina, preneo je list Figaro.

Zbog rasta nivou vode do 2050. ti troškovi će narasti na između 48,9 i 78 milijardi evra.

Ocenjuje se da će 2010. troškovi štete usled elementarnih nepogoda kojima će najviše biti pogođeni istočna obala i Meksički zaliv, prevazići 500 milijardi evra. U izveštaju se dodaje da štetom od prirodnih
katastrofa neće biti pogođeni samo vlasnici infrastrikturnih i stambenih objekata već i poljoprivredni sektor.

Zbog toplotnih talasa i suše u toku narednih 25 godina poljoprivredni prinosi u SAD će biti smanjeni deset odsto, a visina štete meri će se iznosom od više milijardi dolara.

Koautor izveštaja klimatolog Robert Kop sa američkog univerziteta Rutgers ocenjuje da će se do 2050. dužina trajanja toplotnih talasa tokom godine sa temperaturama višim od 35 stepeni povećati za dodanih 52 dana što je dva do tri puta više od proseka u poslednjih trideset godina.

Sa povećanjem temperature predviđene do kraja veka i manje od sat vremena provedenih napolje moglo bi kod ljudi da izazove hipertermiju i dovede do smrti više hiljada ljudi, između 11.000 i 36.000, navodi se u studiji. Vlažnost vazduha koja će biti povećana opasnija je po ljudsko zdravlje nego toplota.

"Ukoliko je vreme vlažno, čovek ne može normalno da diše, a ako je disanje otežano, prirodna regulacija telesne temperature ne može da se obavlja što dovodi do smrti", objašnjava koautor studije američki doktor Al Somer sa univerziteta Džon Hopkins.

Ovim fenomene biće pogođeni srednji istok SAD, istočna obala kao i ostrva na severozapadu Pacifaka.

"Ukoliko se nastavi ovim tempom sa klimatskim promenama ljudi neće moći da izađu napolje, što će dovesti u pitanje obavljnje građevinskih i poljoprivrednih radova", upozorava klimatolog Majkl Openhajmer sa univerziteta Prinston.

Izvor: Tanjug