Vrnjački Most ljubavi osvanuo u „Njujork tajmsu“

Katanci ljubavi počeli su da se pojavljuju na mostovima mnogo pre 2008. godine kada su prvi okačeni na pariskim mostovima, objašnjava autor teksta u „Njujork tajmsu“, navodeći da je tradicija potekla od ljubavne priče iz Vrnjačke Banje za vreme Prvog svetskog rata.

I oni koji nikada nisu kročili u Vrnjačku Banju čuli su za Most ljubavi, jedan od 32 mosta, koliko ih Banja ima, na Vrnjačkoj i Lipovačkoj reci, o čiju ogradu zaljubljeni kače katance kao zalog neraskidive veze.

Njujork tajms je u tekstu „Zveket ljubavi na mostovima u Parizu“, pomenuo Vrnjačku Banju i Most ljubavi koji ima najdužu tradiciju.

„Iako su katanci ljubavi počeli da se pojavljuju na pariskim mostovima od 2008. godine, njihova istorija stara je najmanje 100 godina.

Postoji srpska priča o melanholiji Prvog svetskog rata, koja prepričava ljubav mlade učiteljice u Vrnjačkoj Banji i vojnika koji treba da ide na front. Kada je Srbija pala, vojnik se oženio drugom ženom, u Grčkoj, gde se borio, i nikada se nije vratio u Vrnjačku Banju“, piše u tekstu Njujork tajmsa.

Most je nekad davno bio omiljeno sastajalište učiteljice Nade i vojnika Relje. Na tom mestu su ih viđali i divili se njihovoj ljubavi. Sa dolaskom novih ratova i novih stradanja, legenda je zaboravljena, sve dok Desanka Maksimović nije čula za tu priču od meštana Banje.

Inspirisana tužnom pričom, napisala je jednu od svojih najlepših ljubavnih pesamaMolitva za ljubav, i tako sačuvala legendu od zaborava.

Desanka, svojom pesmom, i zaljubljeni parovi, zaključavanjem katanaca na mostu, čuvaju uspomenu na Nadu i Relju i jednu veliku ljubav koja se, nažalost, neslavno završila, ali je svakako vredna pomena.

Danas na Mostu ljubavi u Vrnjačkoj Banji, zaljubljeni parovi sa željom da sačuvaju svoju ljubav, na katancu ispisuju svoja imena, zaključavaju katanac za ogradu mosta i ključ bacaju u reku, u nadi da će njihova ljubav večno trajati.