Turska uskoro bez Fejsbuka i Jutjuba?

Turski premijer Tajip Erdogan izjavio je da bi, posle lokalnih izbora 30.

Republika Srpska 07.03.2014 | 13:28 Turski premijer Tajip Erdogan izjavio je da bi, posle lokalnih izbora 30. marta, u Turskoj mogli da bude zabranjeni Fejsbuk i Jutjub koje, kako je kazao, zloupotrebljavaju njegovi politički protivnici."Odlučni smo po tom pitanju. Nećemo ovaj narod ostaviti na milost i nemilost Jutjuba i Fejsbuka. Preduzećemo neophodne korake na najodlučniji način", rekao je sinoć Erdogan u intervjuu turskoj stanici "ATV". Upitan da li te mere možda podrazumevaju i zabranu tih sajtova, Erdogan je odgovorio: "I to je uključeno". Erdogan je u oštrom sukobu sa turskim imamom koji živi u SAD Fethulahom Gulenom, bivšim saveznikom, kog je optužio da na Internetu objavljuje lažne audio snimke, a na osnovu kojih je otkrivena korupcija u najužem Erdoganovom krugu. Vladini zvaničnici navode da je Gulenova mreža Hizmet izgradila tajni uticaj u turskoj policiji i pravosuđu tokom prošle decenije i da nelegalno prisluškivanje na hiljade telefonskih razgovora ima cilj da se "zakuvavaju" krivični predmeti protiv političkih neprijatelja uz pokušaj da se tako utiče na zvaničnu Ankaru - optužbe koje je Gulen negirao. Četiri tajna snimaka pojavila su se nedavno na Jutjubu kao deo onoga što turski premijer vidi da kao kampanju protiv njegove vladajuća Partije pravde i razvoja pred lokalne izbore 30. marta i predsednicke izbore kasnije ove godine. Erdogan je nagovestio da je moguće i pokretanje krivične istrage protiv Gulenovog pokreta Hizmet. On nije isključio ni mogućnost da Turska zatraži raspisivanje crvene poternice Interpola za Guelnom. Erdogan je nedavno poručio Gulenu da prestane da se meša u politiku države. "Bio sam naivan. Učinio sam sve što je u mojoj moći da ga podržim", rekao je tada Erdogan, misleći na Gulena koji živi u egzilu u SAD. Erdogan je optužio Gulena i njegove sledbenike u Turskoj da su pokrenuli veliku istragu o korupciji na čijoj meti su se našli ključne ličnosti iz njegovog najbližeg kruga koja je do srži uzdrmala njegovu vladu uoči ključnih izbora 30. marta. Gulenov pokret bio je glavna podrška Erdoganovoj Stranci pravde i razvoja, koja ima islamističke korene, kada je prvi put došla na vlast 2002. godine. Oni su se udružili da bi smanjili uticaj nekada moćne turske vojske koja je od 1960. godine izvršila tri puča kao samoproglašeni čuvar sekularne države. Ali njihov savez se raspao posle policijske operacije u decembru u kojoj je privedeno nekoliko desetina ključnih Erdoganovih poslovnih i političkih saveznika zbog optužbi za korupciju u građevinskim projektima, švercovanje zlata i nedozvoljenu trgovinu sa Iranom. Erdogan, koji je 11 godina bio dominantan u politici, u više navrata je optuživao tzv. Guleniste u policiji i pravosuđu da stoje iza istrage o korupciji i osvetio se smenjivanjem više sotina policajaca i tužilaca.