Odložen postupak za rehabilitaciju

Viši sud u Beogradu odlučio je danas da za 45 dana odloži postupak za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Mihailovića.

Republika Srpska 24.12.2013 | 16:03 Viši sud u Beogradu odlučio je danas da za 45 dana odloži postupak za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Mihailovića.Predsedavajući sudskog veća Aleksandar Stepanović rekao je da će sud "zastati sa postupkom" jer čeka da se prvo javno tužilaštvo u Beogradu izjasni o krivičnim prijavama Saveza antifašista Srbije protiv dva svedoka u postupku zbog, kako tvrdi to udruženje, lažnog svedočenja. Reč je o svedocima Kosti Nikoliću i Bojanu Dimitrijeviću. Sudija Stepanović je rekao da će posle isteka 45 dana ako se ne pojave novi dokazi sud odlučiti da se na sledećem ročištu iznesu završne reči. Punomoćnik predlagača za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića, Oliver Antić, rekao je da nema smisla dalje odugovlačenje postupka i zatražio da se na prvom sledećem ročištu iznesu završne reči. Na današnjem suđenju iskaz je dao istoričar Branislav Latas. On je u svom svedočenju rekao da je Dragoljub Mihailović bio ratni zločinac i da je tokom okupacije zemlje u Drugom svetskom ratu sarađivao s nacistima. Latas je rekao da je vođa četničkog pokreta odgovoran za to što su nacisti 1944. kod Sokobanje streljali šest vojvoda i 50 četnika, među kojima je bio i Kosta Pećanac. "Kosta Pećanac je bio rival Draži Mihailoviću. On je zajedno sa šest vojvoda i 50 četnika likvidiran po nalogu Mihailovića", rekao je Latas. Kako je naveo taj istoričar, 1941. godine četnički odredi koji nisu bili pod komandom Mihailovića su zajedno s partizanima učestvovali u borbama protiv okupatora kod Šapca i Banje Koviljače. Latas je u više navrata pretio da će da prekine svedočenje i da napusti sudnicu nezadovoljan, kako je naveo, provokativnim pitanjima Olivera Antića. To je svedoka dovelo u sukob s predsadavajućim sudskog veća koji ga je više puta opomenuo da je dužan da odgovara na pitanja advokata i da ne može da ode svojevoljno. Postupak za rehabilitaciju je prekinut 22. februara, jer je sud čekao pranosnažnost rešenja o utvrđivanju datuma Mihailovićeve smrti. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu kao datum Mihailovićeve smrti utvrđen je 17. jul 1946. godine. Viši sud će odluku o rehabilitaciji Mihailovića saopštiti pisanim putem. Zahtev za rehabilitaciju su 2006. godine podneli Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović, profesori Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje jugoslovenske vojske u otadžbini. Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima i kojom su mu oduzeta sva građanska prava. Postupak za rehabilitaciju je počeo 16. septembra 2010. godine.