Ustav Crne Gore ignoriše Srbe

Srpsko pitanje u Crnoj Gori nije rešeno ni sedam godina od obnovljene nezavisnosti.

Republika Srpska 16.12.2013 | 09:36 Srpsko pitanje u Crnoj Gori nije rešeno ni sedam godina od obnovljene nezavisnosti. Dr Aleksić tvrdi i da je na poslednjem popisu “nestalo” 20.000 Srba. Iako je prošlo sedam godina od obnove crnogorske nezavisnosti, srpsko pitanje u Crnoj Gori i dalje je otvoreno.Pritisci režima na Mitropoliju crnogorsko-primorsku, proganjanje srpskog jezika, srpske istorije, ugroženost nacionalnog identiteta, nerešeno pitanje državljanstva, nametnuta hipoteka državnog neprijatelja, samo su deo problema sa kojima se rvu Srbi u Crnoj Gori. I baš zato, u takvom ambijentu, poziv premijera Mila Đukanovića da uđu u njegovu vladu, srpski političari i stranke ocenili su kao ponižavanje. - Ovde se radi o ustaljenoj Đukanovićevoj propagandnoj floskuli. Taj poziv nije iskren i nema viziju. Da li Srbi treba da uđu u vladu da bi bili dekor? Ne. Tako se ne iskazuje dobra volja prema narodu koji je stvarao Crnu Goru, a prema kome se režim, koji upravo Đukanović personifikuje, ponaša diskriminatorski - kaže za “Novosti” prof. dr Budimir Aleksić, funkcioner Nove srpske demokratije. On dodaje da je ključni problem postojeći Ustav, koji je trebalo da definiše manjinske i konstitutivne narode. - Ako Đukanović želi građansku Crnu Goru, mora da menja Ustav i da ova država postane jednaka za sve građane i narode. Ne mogu ja biti ravnopravan građanin, a ne biti to kao Srbin. Crna Gora nije kao Srbija ili Hrvatska, gde su Srbi i Hrvati u svojim zemljama u velikoj većini u odnosu na druge narode. Zašto se režim ne ugleda na Bosnu i Hercegovinu u kojoj su Hrvati sa osam odsto zastupljenosti konstitutivni narod, a u Crnoj Gori to ne mogu Srbi kojih ima oko 30 odsto. Čašu žuči prelili su objavljeni rezultati verskog, nacionalnog i jezičkog popisa pre dve godine, koji je po mišljenju predstavnika Nove srpske demokratije falsifikovan na štetu srpskog naroda u Crnoj Gori. - Taj popis je lažiran u političke svrhe - tvrdi Aleksić. - Preko noći je “nestalo” 20.000 Srba! Nova srpska demokratija podnela je krivičnu prijavu protiv direktorke Monstata Gordane Radojević, zbog zloupotrebe položaja i sprečavanja kontrole popisa. Iako je Osnovni sud u Podgorici odbacio tužbu, mi ćemo nastaviti da dokazujemo istinu: da u Crnoj Gori ne živi 28,77 odsto već 33,03 odsto Srba, što je povećanje u odnosu na prethodno izjašnjavanje građana. Aleksić ističe da kada nisu mogli da naprave rezultat po kojem bi Srbi bili manjina, a Crnogorci apsolutna većina, i da srpski jezik bude manje zastupljen od crnogorskog, onda su pribegli političkom prebrojavanju. Aleksić podseća da je Nova uoči objavljivanja podataka pozvala Monstat da saopšti rezultate popisa sa 55 popisnih krugova (31 u gradu i 24 na selu), a ne po opštinama, smatrajući da će se na taj način izbeći manipulacije. - Na osnovu uzorka od trećine ukupnog stanovništva (206.000), broj Srba u Crnoj Gori 2011. godine veći je nego osam godina ranije, dok je srpski jezik takođe bio u ogromnoj prednosti u odnosu na crnogorski. Istinu u ovom slučaju je zaista lako dokazati, jer posedujemo duplikate popisnih listića - poručuje Aleksić. U Novoj srpskoj demokratiji ističu da je zabeležen veći broj Srba u Nikšiću, a posebno u prigradskoj mesnoj zajednici Rastoci, u kojoj je rođen Milo Đukanović. ASIMILACIJA BUDIMIR Aleksić kaže da je propao pokušaj asimilacije Srba u Crnogorce. - To je bio državni projekat, koji nije prošao jer su Srbi pokazali svoju vitalnost i oduprli se tom planu - ističe naš sagovornik. VIŠE BIRAČA NEGO GRAĐANA ZANIMLjIVO je da povećanje broja stanovnika u minulih 20 godina nije pratio i broj birača. Tako je 1991. u Crnoj Gori živelo 615.000 stanovnika, a 2011. deset hiljada više. Međutim, broj birača je enormno rastao, pa je 1992. pravo glasa na izborima imalo 405.000 građana, a dve decenije kasnije 507.000! Opozicija ovu nesrazmernost ocenjuje kao zloupotrebu režima koja im je na izborima i referendumu donela pobede.