Огласила се ЦБ БиХ: Финансијски сектор остаје стабилан

Поводом одлуке о стављању Босне и Херцеговине на листу јурисдикција под појачаним надзором у области спречавања прања новца и финансирања тероризма (тзв. сиву листу), Централна банка Босне и Херцеговине, Агенција за осигурање депозита Босне и Херцеговине, Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине и Агенција за банкарство Републике Српске заједнички поручују да финансијски сектор Босне и Херцеговине остаје стабилан, ликвидан, адекватно капитализован и безбједан.

Одлука о стављању Босне и Херцеговине на сиву листу односи се на шири институционални и законодавни оквир у области спречавања прања новца и финансирања тероризма те захтијева координисано дјеловање надлежних институција на свим нивоима власти. Финансијске институције, а посебно банкарски сектор, нису узрок околности које су довеле до ове одлуке, јер ријеч је о сегменту система Босне и Херцеговине који послује у складу са строгим регулаторним захтјевима.

Банкарски сектор је ликвидан и адекватно капитализован, те послује према строго регулисаним процедурама и под континуираним надзором надлежних агенција за банкарство. Банке примјењују захтјевне процедуре идентификације клијената, праћења трансакција, процјене ризика, извјештавања надлежним органима и спречавања злоупотребе финансијског система. Тиме континуирано потврђују усклађеност с важећим регулаторним захтјевима и међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Платни системи функционишу несметано, а монетарна стабилност се успјешно одржава кроз аранжман валутног одбора. Конвертибилна марка остаје стабилна и чврсто везана за евро по фиксном курсу.

У околностима насталим стављањем Босне и Херцеговине на сиву листу,  систем осигурања депозита наставља несметано да функционише и штити депозите физичких и правних лица у банкама у складу с важећим прописима.

Истовремено, важно је објективно сагледати могуће посљедице стављања Босне и Херцеговине на сиву листу. Иако финансијски сектор није узрок околности које су довеле до ове одлуке, управо би он могао бити међу секторима који ће највише осјетити њене практичне ефекте.  То се може, прије свега, огледати у додатним провјерама међународних трансакција, појачаним захтјевима страних и кореспондентних банака, дужим роковима обраде појединих прекограничних плаћања, те повећаним административним и оперативним трошковима. Такве околности могу да утичу на привредне субјекте и грађане који послују или врше трансакције с иностранством, али не доводе у питање стабилност домаћег финансијског система.

Централна банка Босне и Херцеговине, Агенција за осигурање депозита Босне и Херцеговине, Агенција за банкарство Федерације Босне и Херцеговине и Агенција за банкарство Републике Српске настављају да дјелују координисано и одговорно, с циљем очувања финансијске стабилности, заштите грађана и привреде те јачања повјерења у финансијски систем Босне и Херцеговине.

(БН)