Ратари прижељкују пола марке за кг пшенице, а из Владе...

- На данашњем састанку представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске са представницима ратарског и млинско-пекарског сектора, пољопривредници се надају да ће успјети договорити да овогодишња откупна цијена пшенице буде око 0,50 марака по килограму.

Република Српска 25.06.2024 | 07:39

Наиме, како је за "Независне новине" рекао Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, главна тема састанка свакако би требало да буде откупна цијена пшенице, јер, како каже, ово је тренутно актуелна тема за пољопривреднике.

"Жетва је готова на скоро 80 одсто парцела у Српској и независно од приноса, требало би разговарати о цијени која никако не би смјела ићи испод 0,45 КМ по килограму, али с обзиром на то да је пшеница берзанска роба и да се цијене одређују према тржишту, можемо само апеловати на млинаре да нам изађу у сусрет и да откупе пшеницу по фер цијени", казао је Маринковић и додао да би то требало да буде цијена која ће задовољити минимум трошкова које су ратари имали.

"Са друге стране, треба очекивати да је овогодишњи род бољи, односно бољи је по квалитету него прошлогодишњи, јер нисмо имали оне силне болести. Мислим да би се ове године могао наћи неки компромис са млинарским сектором уколико буде добре воље и са једне и са друге стане", казао је Маринковић за "Независне новине" и додао да је цијена која се помиње међу млинарима од 0,36 КМ прениска за произвођаче.

"Не могу се кола ломити сваке године преко леђа пољопривредних произвођача", казао је Маринковић.

Саво Бакајлић, предсједник Регионалног удружења пољопривредника Семберије и Мајевице, истиче за "Независне новине" да је на данашњем састанку главна тема разговора актуелно стање у пољопривреди, али и откупна цијена пшенице.

"О цијени пшенице не би требало да се нагађа, постоји цијена коштања, а ми тражимо да зарадимо барем десет одсто, тако да би реална цијена била 50 фенинга", казао је Бакајлић.

Истиче да пољопривредници имају јасан став, али да сама цијена коштања пшенице износи 0,43 КМ + 10 одсто зараде, те додаје да се простом рачуницом  добије износ од пола марке по килограму.

"Ваљда би требало и ми да се нешто питамо у вези са откупном цијеном пшенице, јер сама производња пшенице креће од ратара, а не од пекара и млинара, па су они ти који диктирају цијену", поручио је Бакајлић.

Да ће берза одредити овогодишњу откупну цијену пшенице сматра Зоран Кос, предсједник Удружења млинара Републике Српске.

"Будући да је пшеница берзанска роба, мислим да ће цијена пшенице износити око 180 евра по тони", казао је Кос за "Независне новине".

Горан Бурсаћ, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, казао је да је жетва пшенице у Српској почела раније него претходних година, а квалитет и принос су веома добри.

Бурсаћ је навео да ће овогодишња жетва бити изнад вишегодишњег просјека, односно да прве процјене говоре о приносу од шест тона по хектару.

"Пшеница је засијана на око 42.000 хектара и уколико временске прилике буду дозвољавале, жетва би требала бити завршена за око мјесец дана. Количина влаге у зрну пшенице је веома ниска. Пшеница је сува је и зрела", нагласио је Бурсаћ и додао да ове године очекују да са њива у Српској буде скинуто око 250.000 тона пшенице.

Бурсаћ сматра да пољопривредници ове године могу размишљати о доброј заради када је ријеч о хљебном житу и пшеници.

Истакао је да је пшеница берзанска роба и да нико не може значајно утицати на њену откупну цијену, те нагласио да је важно да постоји интерес за откуп пшенице у Српској, као и довољно капацитета за складиштење.

"На берзама је сада откупна цијена од 0,36 до 0,38 КМ без ПДВ-а. Са подстицајима које даје ресорно министарство, укључујући и регресирано дизел-гориво у износу од 580 КМ по хектару, сигуран сам да наши ратари имају добру рачуницу и рентабилну производњу пшенице са добрим приносом и квалитетом зрна", рекао је Бурсаћ.

Нагласио је да надлежно министарство контролише посљедње парцеле посредством софтверског система и да би убрзо након тога могла услиједити исплата подстицаја.

(Независне) Фото: БН/Архива