Словенци траже од РиТЕ Угљевик 1,5 милијарди КМ?! (ВИДЕО)

Република Српска губи на стотине милионе марака на плаћање дугова због изгубљених арбитражних спорова због концесија за изградњу хидроелектрана. На помолу су и нови милионски спорови, али нико од надлежних не преузима одговорност за пропусте. Поставља се питање да ли ће се буџет Српске изборити са губицима који броје близу милијарде марака. Како вратити дугове који само пристижу јер је веч постало упитно код којих кредитора ће Српска моћи да се задужују, и по овом и по било ком основу?

Тек кад смо помислили да смо завршили са арбитражама и милионским губицима које трпе буџети и Српске и БиХ,на помолу је још један спор који се води у Вашингтону у којем Словенци од РиТЕ Угљевик траже одштету од 770 милиона евра. Ако и он буде у корист Словенаца, каква ће онда судбина бити за РиТЕ Угљевик и хиљаде њихових радника и да ли то води затварању још једне фабрике у Српској? И још битније питање је, да ли ће толике дугове моћи да врате, не грађани у наредних на примјер 20 година, него хоће ли то моћи вратити чак и наши пра пра унуци.

Када је крајем јануара ове године, послије 15 година, окончан арбитражни спор Словеније против Рудника и Термоелектране Угљевик, власти Републике Српске су то прогласиле „повољним рјешењем“. То повољно рјешење значи да Српска мора да исплати дуг Словенији од 67 милиона евра у наредних 7 година. И таман кад се помислилио да неће више бити дугова, долази на ред још једна арбитража од које Словенци не одустају. А одакле ће, односно из које буџетске ставке ће 770 милиона евра бити исплаћено Словенцима, за сада нема одговора, а и даље се не покреће  ни питање одговорности. 

„У овој арбитражи која је вођена у Вашингтону тужена је БиХ, није Републилка Српска ни Електропривреда Републике Српске и сада је обавеза према БиХ да изврши ову арбитражну одлуку“, каже  Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске.

Да ли то значи да, ако врућ кромпир одговорности пребацимо на ниво државе, онда се водимо по оној старој изреци, „мир мир нико није крив“ за потписивање разних концесија које су довеле до арбитража? Не значи, јер за представнике опозиције овакве изјаве представљају реторику без конкретног објашњења, а која стиже тек након критика у јавости да власт ћути по питању изгубљених арбитража. 

„Очигледно не постоји никаква стратегија не постоји план ни правна борба да власт оспори бројна дуговања да се не дође у ситуацију да потенцијално ставимо кључ у браву неких од термоелектрана које снабдијевају електричном енергијом Републику Српску и на тај начин се показује један врло индолентан катастрофалан однос према великим  обавезама које пристижу на наплату“, каже Бранислав Бореновић, предсједник ПДП-а.

770 милиона евра које дугујемо Словенцима је износ већи чак и од буџета БиХ који зноси око 673 милона евра.  И управо зато, невладин сектор годинама упозорава на нетранспарентност уговора као и на штетне услове концесионих уговора. 

„Проблем је овде двојак. Први проблем је тај што се додјељују неке концесије које не би требале да се додијеле, а друго ако се већ раскидају уговори и поништавају неке дозволе зашто власт Српске ствар не рјешавају споразумно већ улазе у арбитраже које су очигледне да ће изгубити. Ми смо кроз арбитражу до сад изгубили стотине и стотине милиона КМ и очигледно овом списку арбитража нема краја нити ће га бити јер су већ у најави неке друге“, каже Дамјан Ожеговић, из Транспаренси Интернешнела БиХ.

Додатни проблем је и то што правни заступници словеначког предузећа „Вијадукт“, које је добило арбитражу тешку 90 милиона КМ против Босне и Херцегивине, односно Републике Српске која не измирује дуг, траже принудну наплату од БиХ. Ипак,без обзира на низ изгубљених спорова, до данас нико у Републици Српској није одговарао за пропусте и за стотине милиона марака изгубљених по основу међународних пресуда.

(БН) Фото: БН