Kako sam nekada putovao u Ameriku

Prenosimo intervju iz 1998. godine sa tadašnjim premijerom Miloradom Dodikom, koji je pripremio novinar Slobodan Pavlović, dopisnik lista "Naša borba" iz Vašingtona, o važnim sastancima, razgovorom sa Medilin Olbrajt, donaciji od 100 miliona dolara, spremnosti da hapsi Karadžića, Mladića i obračuna se sa "paljanskim obezbjeđenjem", te ostalim ezultatima Dodikove posjete Vašingtonu u proljeće 1998. godine.

Republika Srpska 19.09.2017 | 13:15 U delegaciji Republike Srpske na razgovorima sa američkim zvaničnicima u Vašingtonu bio je i Sven Alkalaj, ambasador BiH u Vašingtonu, a Dodik i delegacija Republike Srpske nisu našli vremena da razgovaraju sa ambasadorom SR Jugoslavije u SAD.

Dodik je Amerikancima obećao da će hapsiti ne samosve haške optuženike, već da će smijeniti i ministre u svojoj Vladi, ministra odbrane Milovanovića, ministra unutrašnjih poslova Stankovića i ministra pravde Čančara zbog učešća u ratu.

Zahvaljujemo se kolegi Borislavu Radovanoviću koji je pronašao internet izdanje "Naše borbe" iz 1998. godine, i omogućio građanima Srpske da se podsjete na veoma zanimljive Dodikove stavove iz tog vremena.

https://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Feb98/2302/2302_10.HTM



EKSKLUZIVNO: MILORAD DODIK O POSJETI VASINGTONU I PERSPEKTIVAMA SARADNJE SAD SA RS

Republika Srpska izlazi iz izolacije

Vašington obećao jos obimniju pomoć sve dok vlada bosanskih Srba bude radila na implementaciji Dejtona. Posebno pozdravljen plan za povratak 70.000 muslimanskih i hrvatskih izbeglica u RS. Brcko mora da ostane u srpskom entitetu. Jedini uslov za stend-baj aranzman sa MMF - donošenje centralnog i entitetskih budžeta.

Slobodan Pavlović
dopisnik “Naše Borbe" iz Vašingtona

Potrebno je, valjda, da covek bude mlad 39 godina pa da bude optimist i na mestu na kome se unazad nepunih mesec dana nalazi Milorad Dodik. “Imajuci u vidu sta smo sve prosli, posao koji nas ocekuje i perspektive koje nam se otvaraju, ja nemam prava na pesimizam", rekao nam je na tu temu premijer Republike Srpske, pred subotnji povratak u Banjaluku “vise nego zadovoljan" rezultatima svoje visednevne posete Vasingtonu.

Sto se toga tice, i sa americke strane registrovane su slicne manifestacije zadovoljstva povodom razgovora i dogovora s novim premijerom Republike Srpske, ciji je izbor ovde zvanicno oznacen kao “znacajan proboj u primeni mirovnog procesa u Bosni".

Opisujuci atmosferu tokom razgovora Medlin Olbrajt s gostom iz Banjaluke, predstavnik za stampu administracije pomenuo je i “dasak svezeg vetra", koji se po prvi put osetio u susretu s nekim od predstavnika bosanskih Srba, a na toj liniji bilo je i kasnije saopstenje kojim je vlada SAD pozdravila i zdusno podrzala inicijative nove vlade u Banjaluci oko obnove saobracajnih i komunikacionih veza s Federacijom BiH, oko zaustavljanja korupcije i zloupotrebe fondova od strane prethodne vlade, oko zapocetih fiskalnih i ekonomskih reformi, oko najavljene spremnosti na punu saradnju sa haskim Tribunalom, kao i oko procesa reorganizacije policijske sluzbe i obezbedjivanja slobode stampe.

Americka administracija - kao i Dodikovi sagovornici u Kongresu - posebno su pozdravili plan vlade iz Banjaluke da se do kraja ove godine obezbede potrebni uslovi za povratak oko 70.000 muslimanskih i hrvatskih izbeglica na teritoriju Republike Srpske.

Kao potvrda te ovdasnje dobre volje i spremnosti na buducu svakovrsnu pomoc i politicku podrsku, posle susreta Olbrajtove s Dodikom objavljeno je da ce americka vlada odmah pruziti jednokratnu finansijsku pomoc od pet miliona dolara vladi u Banjaluci.

Ocekuje se da ce neophodna kongresna procedura biti u ovom slucaju obavljena po ekspres postupku, imajuci u vidu ispraznjene sefove Dodikove administracije, ciji je izbor u zvanicnom saopstenju Stejt dipartmenta oznacen kao “prekretnica za Republiku Srpsku i, uopste, za Bosnu i Hercegovinu".

Oprastajuci se u petak s banjaluckom delegacijom, Medlin Olbrajt prenela je Miloradu Dodiku cvrsta uveravanja da ce vlada RS moci da racuna na jos obimniju pomoc SAD i medjunarodne zajednice, sve dok se s njegove strane bude nastavljao taj ovde jedva docekani novouspostavljeni kurs “aktivne primene mirovnog ugovora iz Dejtona".

Bio je to eho i adekvatni finale poruka koje smo tokom prosle nedelje slusali s raznih vasingtonskih punktova (Bela kuca, Kongres, Stejt dipartment, MMF i Svetska banka) da ce se sad - kad su zaduvali ovi novi vetrovi sa teritorije RS - Klintonova administracija, sa svoje strane, uciniti sve sto je u njenoj moci kako bi se tandemu Plavsic-Dodik koliko god je moguce olaksao dalji posao u izvodjenju bosanskih Srba na dejtonski kurs i u njihovom izvlacenju iz beznadezne medjunarodne izolacije u kojoj su se doskora nalazili.

Sumirajuci za “Nasu Borbu" rezultate trodnevne intenzivne posete Vasingtonu, Milorad Dodik nam je za pocetak - iznoseci svoj glavni utisak - rekao sledece:

- Ja nisam od ljudi koji unapred vise ocekuju, da bi se posle zadovoljili sa manjim. Mislim, medjutim, da zaista mozemo biti zadovoljni kontaktima koje smo ovde imali, pogotovu imajuci u vidu prethodnu situaciju kad su Republika Srpska i svi bosanski Srbi bukvalno bili satanizovani zbog rata i proglasavani krivcima za sve negativne tendencije. Osecam se zadovoljnim, veoma zadovoljnim zbog svega onoga sto je ovde uradjeno.

Konkretno, da li ima nesto sto ste trazili ili ocekivali, dolazeci u Vasington, a da niste naisli na razumevanje i da vam se nije izislo u susret?

- Verujte, da toga skora nema. A, trazili smo mnogo: od toga da sledeca donatorska konferencija u sebi nema politickih uslova za realizaciju usvojenih programa - sto je prihvaceno od strane Svetske banke i Stejt dipartmenta - do naseg zahteva za hitnim skidanjem blokade sa onih 400 miliona dolara, koji su na prosloj donatorskoj konferenciji odobreni za ekonomsku obnovu i razvoj Republike Srpske.

U Vasingtonu smo naisli na saglasnost da bi ta sredstva trebalo odmah da budu deblokirana, sto je za nas veoma vazno i povoljno jer je rec o ranije odobrenoj pomoci cija realizacija ne bi morala da prolazi kroz dugotrajnu administrativnu proceduru.

Hocete reci da ni to, ni ostalo sto vam je konkretno obecano i nagovesteno u Vasingtonu, nije bilo nicim uslovljeno? Nista se nije posebno trazilo od vlade RS; nisu se postavljali nikakvi uslovi?

- Ne, nista. Nista van onih poznatih obaveza koje proisticu iz Dejtonskog ugovora. Ocigledno je da smo mi odradili dobar posao u ovih proteklih mesec dana. Cak i potpisivanje sporazuma s Medjunarodnim monetarnim fondom za donosenje stend-baj aranzmana uslovljeno je jedino njihovim zahtevom da se prethodno dodje do novih budzeta u entitetima, kao i centralnog, za BiH.

Mislim da cemo mi to brzo zavrsiti u RS, a ispunicemo i sledeci uslov da profunkcionise centralna banka i da se uspostavi platni promet. Mi smo vec odavde, iz Vasingtona, dali nalog nadleznima u Banjaluci da na tome pocne da se radi. Prema tome, RS ce u narednih sedam dana izvrsiti sve potrebne prethodne radnje kojima ce se stvoriti uslovi za potpisivanje stend-baj aranzmana sa MMF!

Nadam se da ce i u Federaciji BiH to ici brzo, mada se bojim politickih odnosa koji su medju njima stvoreni... Raduje, medjutim, cinjenica da je usvojen budzet BiH na nivou Saveta ministara.

Saradnja sa Sarajevom

"Pokusacu, po povratku, da kontaktiram sa predstavnicima muslimanske i hrvatske strane i da im ukazem da ako je u ovom trenutku ista potrebno, a to je da jedni drugima ne smetamo u realizaciji Dejtona i da se pomognemo u onome sto znaci medjunarodnu pomoc. Ne znam koliko ce oni biti spremni da to sad prihvate, ali ja sam u situaciji da ne moram da robujem onome sto sam ranije govorio..."

Sve u svemu, kad se sabere ono sto je vec odobreno i zvanicno najavljeno od kredita i medjunarodne pomoci, ispada da ce se u RS uliti do kraja godine nekih 100 miliona dolara?

- Ne do kraja godine; to je ono na sta racunamo u ovom sadasnjem periodu. A, do kraja godine imamo nameru da to bude mnogo vise!

Sta cete da radite sa tolikim parama?

- Mislim da nam ni to nece biti dovoljno imajuci u vidu probleme s kojima smo suoceni. Buket vasingtonskih ruza za Milorada Dodika, medjutim, nije bio bez trnja.

U poslednjim, kljucnim razgovorima (u predsednikovom savetu za nacionalnu bezbednost, Kongresu i s drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt), 39-godisnji “predstavnik nove, postdejtonske generacije bosanskih Srba" (kako ga je nazvao jedan ovdasnji kolega) bio je suocen s pitanjima na koja americka strana nije dobijala zadovoljavajuce odgovore od njegovih prethodnika: kako ce se resiti problem sa Karadzicem, Mladicem i ostalim optuzenima za ratne zlocine koje ocekuje Tribunal u Hagu, kad ce se stvoriti uslovi za realizaciju one dominantne dejtonske obaveze koja govori o obezbedjivanju uslova za nesmetan povratak muslimanskih i hrvatskih izbeglica na teritoriju RS, zasto se i u njegovoj vladi nalaze ljudi za koje se ovde smatra da pripadaju krugu Karadzicevih sledbenika i da, sto je jos gore, nisu izisli cistih ruku iz rata 1992-95?

Ovi americki prigovori dobili su, inace, ovih dana i prilicno zvanicnu formu u pismu na tu temu koje su uputili Olbrajtovoj predsednik senatskog Komiteta za spoljne poslove Dzesi Helms i desetorica senatora.

“Zeleli bismo da budemo sigurni da americka pomoc nece odlaziti i onima koji su povezani sa silovanjima tokom rata, koncentracionim logorima, etnickim ciscenjem, masovnim ubistvima i ostalim zverstvima.

Zeleli bismo, isto tako, da od dalje americke pomoci ne izvlace korist, posredno ili neposredno, i oni koji su optuzeni za ratne zlocine", kaze se, pored ostalog, u ovom pismu izuzetno uticajnog senatora Helmsa i njegovih kolega, koji ce uskoro imati zavrsnu rec u kongresnom odlucivanju o nameri vlade SAD da (preko svoje specijalizovane agencije USAID) poveca u sledecih godinu dana ekonomsku pomoc RS na mesecni iznos od pet miliona dolara.

U intervjuu za “Nasu Borbu", Milorad Dodik kaze da je proteklih dana u Vasingtonu bilo dosta razgovora na tu temu, pri cemu je on - kako naglasava - bio konsekventan i odlucno na poznatoj poziciji koju je, s tim u vezi javno zastupao od kako je dosao na mesto premijera. Konkretno, pominjuci svaki od tih spornih slucajeva, preneo nam je svoje poruke americkim sagovornicima.

SPORNI MINISTRI: “Tesko je naci coveka, na jednoj ili drugoj strani, koji nije bio angazovan u tom nesrecnom ratu s puskom u ruci ili na neki drugi nacin. Ja se necu libiti da smenim prozvane clanove kabineta (rec je o ministru odbrane Milovanovicu, pravosudja Cancaru i unutrasnjih poslova Stankovicu), ali tek kad budem dobio konkretan dokaz za krivice koje im se pripisuju, a ne na osnovu pausalnih optuzbi u stampi.

Ova vlada je koaliciona vlada i jedan broj ljudi je tu morao da bude po nekim drugim osnovama. Jedino oko toga stvarana je u javnosti negativna atsmofera tokom mog boravka u Vasingtonu. Kad se vratim u Banjaluku, ako se suocim sa podacima o njihovim necasnim radnjama tokom ratnog perioda, ja cu biti prvi koji ce traziti njihov opoziv. Podsecam da protiv nikoga od njih u Hagu nema ni javne ni tajne optuznice, niti prijave za ratne zlocine".

POVRATAK IZBEGLICA: “Vlada ima plan da se do kraja ove godine stvore uslovi za povratak oko 70.000 izbeglica nesrpske nacionalnosti u podrucje Bijeljine, Posavine, Brckog, Banjaluke i Srebrenice. To je, medjutim, izuzetno slozena situacija u kojoj se ne mogu ocekivati znacajniji rezultati bez prethodnog privrednog razvoja i popravljanja socijalne situacije ne samo u RS, vec i, uopste, na ukupnom prostoru bivse Jugoslavije. Problem je slobodni prostor.

Mi u ovom trenutku imamo jos oko 7.000 ljudi u prinudnom kolektivnom smestaju i sve je to povezano jedno sa drugim. Kuce i stanove ovih izbeglica koji bi trebalo kod nas da se vrate zauzele su srpske izbeglice iz drugih krajeva, u cije su se kuce i stanove takodje uselile neke izbeglice. I sve tako, u krug... Saglasili smo se oko toga, ovde u Vasingtonu, da je to veoma slozen problem, koji trazi sveobuhvatno resenje. Mi cemo sa nase strane uciniti sve sto je u nasoj moci, u okviru nasih mogucnosti.

BRCKO: “Neophodno je brzo resavanje tog problema i to u vidu zadrzavanja tog grada sa okolinom u sastavu RS, kao spone izmedju dva dela srpskog entiteta. U protivnom, doslo bi do neprihvatljivog sirenja Federacije, krsenja ugovora iz Dejtona koji govori o teritorijalnoj celovitosti dva entiteta i - kao konacna posledica - do egzodusa oko 650.000 Srba iz banjaluckog regiona.

Takva odluka predstavljala bi i odraz nepoverenja medjunarodne zajednice u novu vladu RS, koja je, sa svoje strane, spremna da - u skladu sa dejtonskim dokumentom - prihvati multinacionalnu policiju i muslimansku lokalnu samoupravu u Brckom. U svakom slucaju, ukoliko bi Brcko bilo izuzeto iz RS, ne bi bilo vise uslova za funkcionisanje ove vlade. To je jasno receno sagovornicima u Vasingtonu. Meni ovaj premijerski polozaj nije imperativ u zivotu".

Hag

“Nova vlada nema instrumente za ispunjavanje dejtonske obaveze o izrucenju Medjunarodnom tribunalu svih optuzenih za ratne zlocine. Proteklih dana doslo je do prve predaje pojedinih optuzenih, sto govori o izmenjenoj atmosferi posle dolaska nove vlade i daje nadu da ce taj problem poceti da se resava na zeljeni nacin.

Regularne policijske jedinice RS, kojima kasni po tri meseca njihova bedna mesecna plata od nekih 70 maraka, ne mogu u ovom trenutku oko toga nista da ucine, u situaciji kad i neuporedivo bolje opremljeni pripadnici Sfora zaziru od intervencije i konfrontacije sa paljanskim obezbedjenjem, koje je finansirano iz poznatih privatnih izvora... Inace, ne bojim se posledica zbog svog stava da nemam nista protiv hapsenja optuzenih za ratne zlocine. Nisam o tome ni razmisljao".

SVEN ALKALAJ, AMBASADOR BIH U SAD

Poseta koja je promenila stav Amerike

U sastavu delegacije premijera Republike Srpske nalazio se proteklih dana i Sven Alkalaj, nekadasnji kadar sarajevskog “Energoinvesta", koji je pre pet godina dosao na mesto ambasadora BiH u SAD. Pun komplimenata za saradnju s ambasadorom svoje drzave, premijer Dodik nam je na tu temu rekao i sledece:

- Nijednog momenta, sto se toga tice, nije bilo ni najmanje neugodne situacije. Nasa saradnja bila je uspesna u svakom pogledu, upravo onako kako je i predvidjeno Dejtonskim ugovorom da funkcionise kad je rec o dva entiteta koji sacinjavaju jednu drzavu.

Ambasador BiH u Vasingtonu Sven Alkalaj (kojeg bi, kad se resi pitanje agremana, trebalo da na toj funkciji zameni predstavnik RS), ovako je opisao saradnju sa Dodikom i, uopste, svoje ucesce u delegaciji Srba iz Bosne:

- Ne bih poverovao da mi je neko svojevremeno rekao da cu raditi ovo sto sam proteklih dana sa zadovoljstvom radio - ili da cu docekati da budem gost na prijemu koji je u Vasingtonu priredjen u cast drzavne delegacije bosankih Srba. Bila je cast i zadovoljstvo raditi sa ovim premijerom RS koji vidi BiH kao jednu demokratsku, multietnicku zajednicu i nastoji da se svi narodi u njoj okrenu ekonomskim problemima i postignu sto bolji zivotni standard.

Sto znaci, da se okrenu onome sto sacinjava stvarni zivot i sto vodi BiH u Evropu. Mislim da je ova poseta premijera Dodika iz osnova promenila gledanje Amerike na RS, iz koje je dosad dolazila jedino totalna opstrukcija Dejtonskog ugovora. Takva politika sa Pala rezultirala je posledicom da je samo dva odsto medjunarodne pomoci odlazilo dosad u RS. To ce se sad uveliko promeniti. Ova nova vlada je, medjutim, potpuno na poziciji implementacije Dejtona i kao takva dobice punu podrsku medjunarodne zajednice, a posebno SAD.

I za kraj, samo jos jedan podatak. Proteklih dana u Vasingtonu nije bilo nikakvog kontakta Milorada Dodika i njegove delegacije sa predstavnicima ambasade SRJ, osim na jednom prijemu koji je za goste iz Banjaluke priredio (u organizaciji Milana Panica) ovdasnji Institut za medjunarodnu razmenu i istrazivanja.

Link na originalni tekst Naše borbe iz 1998. godine - https://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Feb98/2302/2302_10.HTM

Zahvaljujemo se.

nebojsavukanovic.info