Košarka je igra u kojoj pobijedi srpski trener

U mom omiljenom sportu svaka zemlja je autokefalna. Košarka je jedina religija bez Božjih zapovesti i patrijarha. U NCAA, NBA i ULEB pravila su potpuno različita. Registracioni pravilnici su različiti od zemlje do zemlje. Različit je broj sudija. Koriste se različite lopte. Dimenzije terena nisu svugde iste. Širina reketa je različita. Jedini element koji sva ta pravila unifikuje i izjednačava jeste - ASISTENCIJA. Ona je ista bez obzira na kontinent ili ligu, bez obzira na pol i visinu - ISTA!!!

Košarka 17.09.2017 | 19:30 Često kada razmišljam o košarci padne mi na pamet izjava mog igrača Tonija Kukoča da “jedan koš čini jednog čoveka zadovoljnim, a jedna asistencija dvojicu”. Da, košarka je pre svega kolektivni sport! Košarka je sport davanja i razmene, a nikako tvrdičluka!

U 21 godinu koliko izlazi vaš i moj “Blic”, bar pet puta sam citirao Tonija.

Pre nekoliko dana bio sam službeno u Parizu, na Svetskom prvenstvu za rvače, koje je perfektno organizovao naš fenomenalni Neca Lalović. U maloj pauzi između borbi imao sam vremena da se družim sa mojim bivšim igračem a sada prijateljem Rišarom Dakurijem. Rišar mi priča kako je svojevremeno zbog neverovatne popularnosti Tonija Parkera 30.000 dečaka i devojčica zatražilo i dobilo licencu francuske košarkaške federacije. Danas, 450.000 ljudi manje ili više uspešno igra košarku u Francuskoj, barem zvanično.

Bilo bi interesantno kada bi neko izračunao koliko je dece zavolelo naš sport zbog Moke, Srećka, Kreše Ćosića, Saleta, Sabonisa, Tonija Kukoča, Navara. Moj drug Džaja mi kaže: Ne zaboravi Pižona, Prosinečkog, Milana Jankovića. Danas je najsvežiji upravo primer Nikole Jokića. Koliko je novih košarkaša on inspirisao i ukrao ih od drugih sportova?

Ne sećam se tačno ko je rekao “košarka je zabava za velike igrače”, ali što sam stariji sve više volim ovu izreku. Ona je tako istinita i pravedna.

Da! Veliki igrač se zabavlja. On sve vidi i sve zna. On ne igra košarku, on se igra košarkom. Ono što je drugima zagonetno, on sa lakoćom razume. Kao mađioničar, on najteže situacije elegantno rešava. Kada on iz zgloba dodaje loptu, niko od nas na terenu ne zna gde će ona završiti. Akcija se odvija, jedan igrač ide levo, drugi desno, treći se zbuni, četvrti se pravi pametan, tek - lopta dolazi do igrača koji je potpuno sam pod košem. Veliki igrač sa podjednakim uspehom kažnjava i vrlo pametnog i vrlo glupog odbrambenog košarkaša.

Kada se cela nacija trese od straha, kada publika u dvorani zanemi od iščekivanja, kada se njegovi saigrači parališu od nervoze, veliki igrač uzima loptu i smireno i graciozno, a opet puno divlje siline dodaje je na jedino mesto gde treba da je doda - saigraču koji je sam i u najboljoj poziciji da da koš. Ako se igde košarka približava umetnosti, onda je zasigurno u dodavanju.

Trener može igrača da pripremi za veliki fizički napor i da mu nađe mesto u okviru sistema napada. Iskren sam pobornik rada, ali odgovorno tvrdim - NE MOŽE SE SVE POSTIĆI RADOM. Ima nešto što velikom igraču daju njegovi roditelji i Bog - to je talenat.

Talenat se u košarci najviše ispoljava kroz dodavanje! Što bi lakonski rekao Miloš Teodosić: “JA TO ONAKO...”. Bez dodatnih objašnjenja i filozofiranja. On to onako, kako mu je dao Bog.

Talenat je smislio i naizmeničnu struju i novi ajfon X koji sada svi željno iščekuju. Talenat je ispisao i Vasu Ladačkog.

P.S. Nova definicija košarke: Kolektivni sport, pet na pet, u kome skoro uvek pobeđuju srpski treneri!

(Blic.rs/Božidar Maljković)