Bobi Marjanović: Znam da pripadam NBA ligi!
Košarkašku priču počeli smo posle jedne od 80 utakmica ligaškog dela sezone u svlačionici Detroita, gde se nalazi ormarić i kožna fotellja sa prezimenom Marjanović.
Košarka 21.04.2017 | 21:20
- Kad pobedimo ne slavi se mnogo, sve se svodi na međusobno bodrenje jer nas brzo očekuje sledeća utakmica, a iz istog razloga ne možemo ni da klonemo duhom kada izgubimo. Igrači budu tužni sat vremena i idu dalje - duhovito će Marjanović za Blicsport.
Skromo i uz šalu, Bobi objašnjava kako proživljava lepo i ružno što se događa saigračima, nevezano za to koliko minuta provede na terenu i kojim učinkom doprinese rezultatu.
- Prvo, srećan sam što sam uopšte u NBA ligi. Ne u kontekstu “nisi dorastao, pa budi srećan što si ovde”, već zato što znam da ovde pripadam, da mi je ovde mesto i da vreme koje imam više u odnosu na ostale iskoristim da radim na sebi, usavršim ono što je dobro i popravim ono što nije.
Iako se pričalo o eventualnom trejdu, naš centar demantuje da je bilo priče o napuštanju kluba.
- Ovo je biznis i nikada ne znaš šta može da se desi, ali sam u svakom momentu bio siguran da ću ostati u Detroitu, nisam ni mislio da ću menjati sredinu. Takve priče nisu uticale na mene, bio sam hladne glave, ni zabrinut ni razočaran, pošto sam imao jasan odnos sa ljudima iz kluba. Odlično mi je u Detroitu. Fascinira me to što sve čine da se igrač oseća dobro, bude ispunjen, da mu ništa ne nedostaje, a to je osnova da daš sve od sebe.
Osim zbog odlične igre, bivši centar Zvezde ostao je upamćen na Kalemegdanu i po duhovitim i iskrenim izjavama, a sada je evidentno da je napredovao i u toj sferi.
- To iskustvo govori iz mene, kako sam stasavao kao igrač, tako sam gledao da se razvijem na drugim poljima. Posebno ovde, velika je mašinerija, ljudi te ne poznaju kad dođeš, analiziraju se izjave koje daješ i to je nekada bitan način da se pokažeš. Niko pred kamerama ne može da bude previše opušten, ali sam naučio da se ne opterećujem, spontan sam i mislim da ljudi to cene i prepoznaju.
Od dolaska u Detroit nije mu bilo potrebno mnogo da se pokaže pred navijačima, koji u momentu kada trener Sten van Gandi Bobija uvodi u igru, zahtevaju da uđe i postane ljubimac navijača.
- Neverovatno je kad cela hala viče uglas “hoćemo Bobana”, to mnogo utiče na samopouzdanje. Drago mi je što obraćaju pažnju na mene, daju mi na značaju i to predstavlja veliki motiv. Želeli su da me vide na terenu, njihov sam miljenik.
Navijači ga traže, ali odluku o njegovoj igri donosi trener.
- Trener je trener, ovde ili u Evropi, nikada se ne dovode u pitanje njegove odluke. Imamo izvanredan odnos, nikad nemam niti ću imati reči zamerke. Lepe priče o Van Gandiju i njegovo poznavanje košarke najviše su uticali da dođem u klub, a šta više igrač može da poželi nego da ga priprema neko poput mog sadašnjeg ili bivšeg trenera Grega Popoviča.
Tim se gradi na parketu, ali i van hale, posebno u NBA uslovima.
- Ne družim se samo sa Benoom Udrihom, nije fraza, zaista sam blizak sa svima. Kada ste osuđeni na isti krug ljudi, trudite se da sve odlično funkcioniše, pa zato idemo na zajedničke večere, ne samo igrači, već i pomoćni treneri i doktori, držimo se zajedno, šalimo, sve slobodno vreme koje imamo podređeno je ekipi, od trenutaka kada odlazimo na kuglanje do gledanja bitnih utakmica.
Ko je upoznao Bobija zna i za njegov vedar duh i pozitivan pogled na svet.
- To je stanje uma, najvažnija stvar. Ima ona izreka da je čovek sam sebi najveći neprijatelj, a ja ne želim tako da utičem na sebe. Osim rada i pozitivnih misli, imam i veliku podršku porodice i njihovi osmesi kad dođem kući posle treninga ili utakmice samo me još više podstiču. To je istina.
Supruga: Razumemo se pogledima
Na svakoj utakmici Bobi najsnažniji aplauz dobija od supruge Milice, koja ne krije zadovoljstvo kada ga vidi na parketu.
- Sva moja pažnja usmerena je na Bobana. Često zaboravim i ko igra i koji je rezultat, gledam samo njega i šta će da uradi. Imamo u okviru hale sobu za decu u kojoj roditelji mogu da ostave klince na čuvanje i uživaju u košarci. Naš stariji sin Vuk u ovom uzrastu više voli da se igra sa decom nego da prati meč, iako polako postaje svestan nekih stvari, dok je mlađi Petar još mali. U svakom momentu, dok je Boban na terenu, mogu da pretpostavim kako se oseća i kako je raspoložen po njegovom izrazu lica. Dovoljno je samo da se pogledamo i znam o čemu razmišlja. Kako se formirao kao igrač naučio je da sve te košarkaške stvari ostavi u hali, a kod kuće se posveti porodici. To je dobro, pošto nisam neki stručnjak za košarku, ne volim da se mešam, tako da ne bih ni znala kako da ga oraspoložim pričom posle poraza. Bavimo se nekim drugim temama pošto mu najviše prija kada provodi vreme u krugu najmilijih - kaže Milica.
Na vezi sa Jokićem i Bjelicom
Bobi nije štedeo reči hvale na račun Nikole Jokića i Nemanje Bjelice...
- Kada gostujemo u Denveru ili Mineapolisu uvek se potrudimo da se vidimo veče pre utakmice, ispričamo, a čujemo se i telefonom. Neizmerno mi je drago što obojica dobro igraju, znam još odranije kakvi su potencijali i zaslužuju sve lepo što im se dešava.
Izvor: blic.rs
Komentari / 0
Ostavite komentar