Obišla 25 zemalja - stopirajući

Tridesetčetverogodišnja Zagrepčanka Ana Bakran krenula je na svoje epsko putovanje iz rodnog grada Zagreba te je stopirajući prešla 44.000 kilometara i za tri godine i osam meseci bila u više od 25 zemalja sveta.

Putovanja 06.02.2017 | 10:05 Ana je putovala automobilima, ribarskim brodovima, helikopterom, kamionima, motociklima, trajektima, jedrilicama pa čak i konjima. Kazala je kako joj je putovanje bilo puno opasnosti, a putujući svetom oslanjaja se isključivo na ljubaznost stranaca.

Napustila je svoj posao digitalnog marketing stručnjaka i 2013. godine je odustala od tog izazova.

"Navikla sam da spavam u pokretu. Spavala sam u parkovima, plažama, benzinskim pumpama, džamijama i hramovima, jeftinim motelima i u brojnim kućama meštana koji su me pozvali. Nisam izbirljiva kada sam umorna i dokle god se osećam sigurno", kazala je Ana.

Tokom putovanja, upoznala je 63 siročadi na Tajlandu i boravila na jahti milionera u Porto Montenegru. U skoro svakom slučaju, Anin autostop značio je slobodno putovanje od zemlje do zemlje.

"Imala sam samo nekoliko slučajeva u kojima je trebalo da platim za vožnju. Granična policija u Turkmenistanu i Kini, na primer, nije me pustila da hodam između dva kontrolna punkta kako bih ušla u zemlju i morala sam da platim za prelazak preko granice", objasnila je.

Navela je da je bilo trenutaka kada je ostala na putu zaglavljena usred ničega ili se našla u sumnjivoj vožnji s muškarcima.

"Neki su mi pokazali svoje penise iz vedra neba, dodirivali mi kolena ili su odbijali da me puste me iz svojih automobila. Ponekad sam im i pretila da ću iskoristiti suzavac, ali sam većinom s vozačima vodila prijatne razgovore", kazala je Ana i dodala kako ne misli da su ti ljudi bili loši, ali da su doneli pogrešan zaključak o ženi stoperki.

Ispričala je da je nijedan od tih incidenata nije obeshrabrio da nastavi da stopira i da je 99 odsto vožnji bilo sjajno.

"Nikada neću zaboraviti kada sam stopirala s momkom koji je bio britansko-pakistanskog porekla. Svaki put kada bismo ostali zaglavljeni na putu u toku noći, pronašli bismo najbližu džamiju za sklonište. Bili smo kulturni i samo smo koristili tepih koji su meštani koristili za cipele. S druge strane, kada bi oni stigli pre izlaska sunca na molitvu, bili su dovoljno ljubazni da nas nikada nisu probudili", dodala je Ana.

Ana planira da napiše memoare o svom epskom putovanju. Dovoljno je reći da ima više nego dovoljno materijala.

B 92
foto:internet