Mađari (se) zatvorili, Srbija zemlja spasa

Migrantima put ka Evropi zakrčen "hamerima", žicom i oružjem, a od danas, ko od izbeglica ne dobije azil u Mađarskoj biće vraćen u Srbiju. Prihvat u Subotici, Somboru, Kikindi, Kanjiži i Šidu

Region 15.09.2015 | 07:59

Talas izbeglica udario je juče u bedem od žice, vojnika u "hamerima" i oklopnim vozilima pretnje trogodišnjim zatvorom, zatvaranjem u sabirne centre i kontejnera obmotanim bodljikavom žicom, kojim je Mađarska praktično zatvorila granicu prema Srbiji.

Istovremeno, naša zemlja je rešila je da ove mere, koje su stupile na snagu noćas, tačno u ponoć, dočeka spremna, tako što će otvoriti nove prihvatne centare za izbeglice.

Tokom jučerašnjeg popodneva, mađarska policija je zatvorila pružni prolaz na relaciji Horgoš - Segedin, koji su izbeglice masovno koristile za ilegalan prelazak srpsko-mađarske granice.

Duž pruge je nagomilana policija na konjima, a prostor su celog dana nadletali helikopteri. Ali, uprkos bodljikavoj žici i zidu dugom više od 170 kilometara duž granice, migranti su ilegalno ulazili u Mađarsku, u blizini sela Reske. Priliv se čak povećao iz straha da ne ostanu blokirani na ničijoj zemlji.

Za sve one koji se ipak "zaglave" u Srbiji, tražeći rešenje kako da najbrže stignu do Berlina ili Stokholma, ali i za one koje Mađari deportuju, biće otvoreni novi privremeni prihvatni centri na severnoj granici naše zemlje: u Somboru, Kikindi, Kanjiži, Subotici i Šidu.

- Izabrani su ovi gradovi zato što su blizu mađarske granice, a većina izbeglica fokusirana je na to da što pre stigne do ovog dela Srbije - objašnjavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. - Zatvaranje granice će svakako usporiti njihovu prohodnost, pa da nam se ne desi prevelik pritisak na Kanjižu, otvaramo nove centre. Tačnije, to su već postojeći objekti, u kojima neće biti klasičnih kreveta, već će migrantima na raspolaganju biti samo krov nad glavom, da im bude toplo i suvo. Ovi objekti se trenutno ne koriste, a njihovi kapaciteti zavisiće od potreba. Koliko bude izbeglica, toliko ćemo obezbediti mesta.

U adaptaciju objekata kreće se ovih dana, a prva na redu je Subotica. Ako bude potrebe otvaraće se i drugi centri, ali ako ne bude pojačanog priliva, plan će čekati u pripravnosti.

- Reagovaćemo kako situacija nalaže, ne očekujemo nikakav haos na granici, ni "čepove" - kažu u Ministarstvu rada. - Kako će se izbeglice dalje snaći, to zavisi od njih.

Novac za ove centre neće se obezbeđivati iz budžeta Srbije, već od donatora, a naša zemlja će nastaviti da se ponaša u skladu sa međunarodnim obavezama, i neće zatvarati granice, istakao je Aleksandar Vulin, ministar za rad:

- Srbija na migrante ne troši novac iz budžeta. Početkom godine, kada je donošen budžet, nismo mogli da predvidimo migrantsku krizu, kao ni mnogo snažnije zemlje, pa ne bi trebalo ni prevaljivati troškove na teret građana. Nadamo se da će pomoć moći da odgovori na sve potrebe.

On naglašava da naša zemlja finansira zbrinjavanje izbeglica i prenamenom sredstava, kroz pomoć Komesarijata za izbeglice. Ipak, najveći deo novca dolazi od Evropske komisije, UNHCR, "Katolik rilifa"...

- Očekujemo povećanje broja migranata i veći pritisak na severne granice - kaže Vulin. - Srbija mora da dobije pristup evropskom budžetu za izbeglice, jer ne može sama da reši ovaj problem.

Broj migranata se, inače, poslednjih dana povećao za petinu. Do sada su se zadržavali do dva dana, ali sa novim mađarskim pravilima, to će se, verovatno, produžiti. U Horgoš je juče do ranih popodnevnih sati, prema mađarskim procenama, stiglo 10 autobusa sa izbeglicama iz Beograda, Subotice i Kanjiže, a do ponoći se očekivalo 20.000 ljudi.

Šta nas čeka narednih dana za sve je nepoznanica. Od trenutka zatvaranja mađarske granice u opticaju su svi mogući scenariji, a u većinu njih uključena je i naša zemlja. Po rečima Radoša Đurovića iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, moguće je da će masovna hapšenja izbeglica koji preseku žicu i ilegalno uđu u ovu zemlju, za neko vreme usporiti migrantski talas. Jer vesti se među ovim nevoljnicima brzo šire.

Za Đurovića je, ipak, verovatnije da će migranti iskoristiti svoju brojnost i nastaviti da seku mađarsku žicu, u nadi da će im njihova masovnost, mnoštvo dece i pažnja svetskih medija pomoći. Oni veruju da će teško biti uhapsiti kolone od po nekoliko hiljada ljudi, koji nose uplakane bebe u naručju. Osim toga, ako prevelik broj ljudi bude u zatvoru, Mađari će shvatiti da im je ta računica neisplativa, jer je jedan dan u prihvatnom centru jevtiniji od zatvorskog dana.

- Moguće je da ćemo u prvom trenutku imati i "makedonski scenario", gde na hiljade ljudi stoji na ničijoj zemlji, čekajući prolaz dalje - primećuje Đurović. - U svakom slučaju, i ako budu menjali rutu kretanja, to neće biti odjednom, jer je i krijumčarima ljudi potrebno neko vreme da se prebace na druge opcije.

Kao manje verovatne, ali ipak moguće buduće rute, Đurović navodi pravac kroz Srbiju, pa preko Šida u Hrvatsku, a onda ili ka Sloveniji ili opet ka Mađarskoj. Tu je i opcija preko Srbije, pa u Rumuniju, i opet u Mađarsku, ali i varijanta sa Srbijom, BiH, Hrvatskom, pa dalje. Problem kod ove poslednje je što Bosna zatvara izbeglice dok odlučuje o njihovim zahtevima za azil, pa im tako usporava kretanje. Zato nerado idu u BiH. Što se tiče ostalih ruta, problem je što postoje kontrole na granicama između zemalja, jer većina naših suseda, izuzev Mađarske, nije u šengen zoni. Ipak, između njih i Mađarske nema zida, ni vojnika...

Čak i ako ih uspore mađarske mere, loše vreme i nepovoljno more, izbeglice se neće zaustaviti, jer nemaju gde da se vrate. Sa ovim se slaže i komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić:

- Njih tera očaj i strah za njihove i živote njihove dece. Zato idu napred, nemajući više šta da izgube i teško da može da ih zaustave zid, vojska, granica, reka, bilo šta. Što se tiče Srbije, naši kapaciteti su u punoj pripravnosti, a policija, vojska, Komesarijat za izbeglice i socijalne službe spremne su da reaguju u trenutku.

I UNHCR u Srbiji organizovaće novu misiju na granici Srbije i Mađarske. Stalni koordinator UN Irena Vojackova Solorano i šef UNHCR u Srbiji Hans Fridrih Šoder saopštili su da ne samo da su zabrinuti zbog zatvaranja mađarske granice, već i zbog pogoršanja vremenskih uslova. Postoji bojazan da će se izbeglice duže zadržavati na teritoriji Srbije i biti više izložene eksploataciji krijumčara i drugih kriminalaca.

UNHCR procenjuje da već sada više od 12.000 izbeglica iz Sirije i drugih ratom razorenih zemalja boravi u Srbiji u svakom trenutku. Ako tranzit bude usporen, ljudi će se okupljati na severnoj granici, što će povećati potrebe za smeštajem, hranom, higijenskim sredstvima i lekarima. Srbija trenutno raspolaže sa samo 810 mesta za smeštaj tražilaca azila. Mnoge izbeglice još spavaju na otvorenom, što će uskoro postati nemoguće usled promene vremenskih uslova.

(Večernje novosti)